Kad slušate preporuke stručnjaka koji nas svakodnevno preko medija upozoravaju na opasnost od sunčanja, stiče se utisak da ni do poštanskog sandučeta ne smete otići bez debelog sloja kreme sa zaštitnim faktorom. Da li preteruju, dižući paniku bez osnova?
Pođimo od činjenica – mi smo evoluirali “pod suncem”. Što znači da sunčevi zraci za nas nisu uvek i isključivo loša stvar.
Kao što je još davno rekao Paracelzus – doza čini otrov. Sve može biti štetno kada ga je previše. Dugotrajno i preterano sunčanje zaista oštećuje DNK u ćelijama kože. I od obične vode se možete otrovati i umreti ako je pijete u ogromnim količinama.
Kada je sunce u pitanju, ultraljubičasti zraci zaista pojačano isijavaju preko leta, a njihova snaga se iskazuje takozvanim UV indeksom, koji, osim od nagnutosti zemljine ose, zavisi i od gustine ozonskog omotača, nadmorske visine, itd.
Vitamin D: Mitovi i realnost
Mada preterano sunčanje izaziva bore i isušuje kožu, nedovoljno sunčanje takođe može izazvati hronične bolesti, simptome depresije i nedostatak vitamina D, što može dovesti do srčanih polesti, povišenog pritiska, raka.
Današnje kreme za sunčanje dele se na one koje pružaju zaštitu putem hemijske interakcije, i one koje stvaraju zaštitni omotač oko kože. Prva vrsta reaguje sa ultraljubičastim zracima, smanjujući im snagu, dok druga odbija zrake.
Oksibenzon: sastojak koji apsorbuje UVB i kratkotalasne UVA zrake, javlja se u velikom broju krema za sunčanje i pronađen je u krvi 97% Amerikanaca. Smatra se da izaziva alergije na sunce, nakuplja se vremenom u krvotoku, a štetan uticaj mu se pojačava ako se kombinuje sa alfa hidroksilnim kiselinama koje se nalaze u losionima za telo i pilinzima.
Homosalat: još jedan sastojak hemijski interaktivnih zaštitnih krema. Reaguje sa UVB zracima, dobra osobina mu je da ne prodire preterano duboko u kožu već ostavlja masan sloj na površini koji se ne spira lako u vodi. Blago je toksičan i izaziva manje hormonalne poremećaje. Nema toliko štetnih osobina kao oksibenzon, ali nije ni toliko efikasan, pa ne može da se koristi bez drugih sličnih sastojaka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Prvi obrok nikako slatkiši i peciva iz pekare!
Nedovoljno fizičke aktivnosti, sati i sati provedeni ispred kompjutera ili TV-a, nepravilna ishrana - pekara i kiosci brze hrane, grickalice i slatkiši, gazirani sokovi glavni su krivci za višak kilograma...
Školski ručak tajna dobrog zdravlja dece u Japanu
Prema podacima Unicefa, Japan je vodeća zemlja po pitanju zdravlja dece, sa niskom stopom smrtnosti, malim brojem gojazne dece i vrlo malim brojem dece koja pate zbog nedovoljne težine. Stručnjaci...
Svako treće dete u vrtiću je zaraženo glistama, a evo kako da ih se rešite
On je u "Jutru" TV Prve govorio o tome kakve gliste postoje, kako ih prepoznati i kako ih se otarasiti. "Oko 30 do 40 odsto dece u beogradskim vrtićima ima...
Zagađenje vazduha oštećuje mozak deci
Dobro je poznata veza imeđu zagađenja i respiratornih bolesti - upale pluća, bronhitisa i astme. Međutim, naučnici su utvrdili da mikroskopski sitne čestice čađi iz pluća ulaze u krvotok i...
Nema komentara.