Kad slušate preporuke stručnjaka koji nas svakodnevno preko medija upozoravaju na opasnost od sunčanja, stiče se utisak da ni do poštanskog sandučeta ne smete otići bez debelog sloja kreme sa zaštitnim faktorom. Da li preteruju, dižući paniku bez osnova?
Pođimo od činjenica – mi smo evoluirali “pod suncem”. Što znači da sunčevi zraci za nas nisu uvek i isključivo loša stvar.
Kao što je još davno rekao Paracelzus – doza čini otrov. Sve može biti štetno kada ga je previše. Dugotrajno i preterano sunčanje zaista oštećuje DNK u ćelijama kože. I od obične vode se možete otrovati i umreti ako je pijete u ogromnim količinama.
Kada je sunce u pitanju, ultraljubičasti zraci zaista pojačano isijavaju preko leta, a njihova snaga se iskazuje takozvanim UV indeksom, koji, osim od nagnutosti zemljine ose, zavisi i od gustine ozonskog omotača, nadmorske visine, itd.
Vitamin D: Mitovi i realnost
Mada preterano sunčanje izaziva bore i isušuje kožu, nedovoljno sunčanje takođe može izazvati hronične bolesti, simptome depresije i nedostatak vitamina D, što može dovesti do srčanih polesti, povišenog pritiska, raka.
Današnje kreme za sunčanje dele se na one koje pružaju zaštitu putem hemijske interakcije, i one koje stvaraju zaštitni omotač oko kože. Prva vrsta reaguje sa ultraljubičastim zracima, smanjujući im snagu, dok druga odbija zrake.
Oksibenzon: sastojak koji apsorbuje UVB i kratkotalasne UVA zrake, javlja se u velikom broju krema za sunčanje i pronađen je u krvi 97% Amerikanaca. Smatra se da izaziva alergije na sunce, nakuplja se vremenom u krvotoku, a štetan uticaj mu se pojačava ako se kombinuje sa alfa hidroksilnim kiselinama koje se nalaze u losionima za telo i pilinzima.
Homosalat: još jedan sastojak hemijski interaktivnih zaštitnih krema. Reaguje sa UVB zracima, dobra osobina mu je da ne prodire preterano duboko u kožu već ostavlja masan sloj na površini koji se ne spira lako u vodi. Blago je toksičan i izaziva manje hormonalne poremećaje. Nema toliko štetnih osobina kao oksibenzon, ali nije ni toliko efikasan, pa ne može da se koristi bez drugih sličnih sastojaka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Kakva ishrana je najbolja za zdravlje? I šta o tome mogu da nas nauče drevni narodi?
Nutricionisti su dugo polemisali postoji li optimalan način ishrane kojeg bi ljudi trebalo da se pridržavaju danas. Nedavno istraživanje donelo je zaokret pokazavši da po svoj prilici ne postoji jedinstveni...
Doktori u Tiršovoj savetuju: Izbegavajte kolektiv
Dr Snežana Rsovac, pulmolog na Dečjoj klinici u Tiršovoj navodi da je povećan broj pacijenata sa simptomima sličnom gripu i respiratornim infekcijama, a među njima je, kako kaže, najviše dece...
Naučnici: Ovo je najbolji lek za svaku prehladu
Nemački naučnici otkrili su način na koji san popravlja sposobnost organizma da se bori protiv protiv prehlade. San, izgleda, jača sposobnost određenih imunih ćelija tako što poboljšava njihove izglede da...
Sve je više bolesne dece
Autor: Mirjana Čekerevac Prvi preliminarni rezultati iz naučno-medicinske studije o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, urađene na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut”,...
Nema komentara.