Kad slušate preporuke stručnjaka koji nas svakodnevno preko medija upozoravaju na opasnost od sunčanja, stiče se utisak da ni do poštanskog sandučeta ne smete otići bez debelog sloja kreme sa zaštitnim faktorom. Da li preteruju, dižući paniku bez osnova?
Pođimo od činjenica – mi smo evoluirali “pod suncem”. Što znači da sunčevi zraci za nas nisu uvek i isključivo loša stvar.
Kao što je još davno rekao Paracelzus – doza čini otrov. Sve može biti štetno kada ga je previše. Dugotrajno i preterano sunčanje zaista oštećuje DNK u ćelijama kože. I od obične vode se možete otrovati i umreti ako je pijete u ogromnim količinama.
Kada je sunce u pitanju, ultraljubičasti zraci zaista pojačano isijavaju preko leta, a njihova snaga se iskazuje takozvanim UV indeksom, koji, osim od nagnutosti zemljine ose, zavisi i od gustine ozonskog omotača, nadmorske visine, itd.
Vitamin D: Mitovi i realnost
Mada preterano sunčanje izaziva bore i isušuje kožu, nedovoljno sunčanje takođe može izazvati hronične bolesti, simptome depresije i nedostatak vitamina D, što može dovesti do srčanih polesti, povišenog pritiska, raka.
Današnje kreme za sunčanje dele se na one koje pružaju zaštitu putem hemijske interakcije, i one koje stvaraju zaštitni omotač oko kože. Prva vrsta reaguje sa ultraljubičastim zracima, smanjujući im snagu, dok druga odbija zrake.
Oksibenzon: sastojak koji apsorbuje UVB i kratkotalasne UVA zrake, javlja se u velikom broju krema za sunčanje i pronađen je u krvi 97% Amerikanaca. Smatra se da izaziva alergije na sunce, nakuplja se vremenom u krvotoku, a štetan uticaj mu se pojačava ako se kombinuje sa alfa hidroksilnim kiselinama koje se nalaze u losionima za telo i pilinzima.
Homosalat: još jedan sastojak hemijski interaktivnih zaštitnih krema. Reaguje sa UVB zracima, dobra osobina mu je da ne prodire preterano duboko u kožu već ostavlja masan sloj na površini koji se ne spira lako u vodi. Blago je toksičan i izaziva manje hormonalne poremećaje. Nema toliko štetnih osobina kao oksibenzon, ali nije ni toliko efikasan, pa ne može da se koristi bez drugih sličnih sastojaka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Ovo su 10 pravila zdravog i dugovečnog života
Dr Joni Fridhof (Yoni Freedhoff) je profesor na katedri opšte i porodične medicine na Univerzitetu Otava, a on odbacuje new age novotarije kao recept za duži i zdraviji život. "Dnevni...
Deca s redovnom rutinom spavanja biće zdravija u tinejdžerskim godinama
Uspavjivanje dece može biti najveći izazov u danu. Iako možda negoduju na kupanje, oblačenje pidžame i leganje u krevet, vi nestrpljivo čekate da zaspe kako biste dobili sat vremena za...
Dr Nestorović: Razboljevaće se deca, a za 20 godina će se plaćati lečenje astme, bronhitisa…
Lekari pričaju jedno, resorno Ministarstvo drugo. Danima pojedini pulmolozi upozoravaju na to da se povećava broj pacijenata s respiratornim tegobama. Njihova je ocena da tome, uz vremenske uslove, doprinosi i...
Pulmolog dr Snežana Rsovac: Ne izlažite decu zagađenju, suspendovane čestice stižu i u pluća i u mozak
Vremenski uslovi, ali i zagađenje uticali su da se poveća broj pacijenata sa respiratornim tegobama, posebno dece, rekla je pulmolog Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac za RTS. Rsovac je...
Nema komentara.