Pođimo od činjenica – mi smo evoluirali “pod suncem”. Što znači da sunčevi zraci za nas nisu uvek i isključivo loša stvar.
Kao što je još davno rekao Paracelzus – doza čini otrov. Sve može biti štetno kada ga je previše. Dugotrajno i preterano sunčanje zaista oštećuje DNK u ćelijama kože. I od obične vode se možete otrovati i umreti ako je pijete u ogromnim količinama.
Kada je sunce u pitanju, ultraljubičasti zraci zaista pojačano isijavaju preko leta, a njihova snaga se iskazuje takozvanim UV indeksom, koji, osim od nagnutosti zemljine ose, zavisi i od gustine ozonskog omotača, nadmorske visine, itd.
Vitamin D: Mitovi i realnost
Mada preterano sunčanje izaziva bore i isušuje kožu, nedovoljno sunčanje takođe može izazvati hronične bolesti, simptome depresije i nedostatak vitamina D, što može dovesti do srčanih polesti, povišenog pritiska, raka.
Današnje kreme za sunčanje dele se na one koje pružaju zaštitu putem hemijske interakcije, i one koje stvaraju zaštitni omotač oko kože. Prva vrsta reaguje sa ultraljubičastim zracima, smanjujući im snagu, dok druga odbija zrake.
Oksibenzon: sastojak koji apsorbuje UVB i kratkotalasne UVA zrake, javlja se u velikom broju krema za sunčanje i pronađen je u krvi 97% Amerikanaca. Smatra se da izaziva alergije na sunce, nakuplja se vremenom u krvotoku, a štetan uticaj mu se pojačava ako se kombinuje sa alfa hidroksilnim kiselinama koje se nalaze u losionima za telo i pilinzima.
Homosalat: još jedan sastojak hemijski interaktivnih zaštitnih krema. Reaguje sa UVB zracima, dobra osobina mu je da ne prodire preterano duboko u kožu već ostavlja masan sloj na površini koji se ne spira lako u vodi. Blago je toksičan i izaziva manje hormonalne poremećaje. Nema toliko štetnih osobina kao oksibenzon, ali nije ni toliko efikasan, pa ne može da se koristi bez drugih sličnih sastojaka.
