Noćno mokrenje - uzroci i put ka rešenju problema

Džordž Orvel, jedna od retkih poznatih ličnosti koje su govorile o svom problemu s noćnim mokrenjem, slikovito je opisao svoje tegobno osećanje: „Znao sam da je mokrenje u krevet: 1) zlo i 2) van moje kontrole. Druge činjenice bio sam svestan, a u prvu nisam sumnjao. Te tako, bilo je moguće počiniti greh bez znanja da je počinjen, bez želje da se počini i bez mogućnosti da se izbegne.“

Noćno mokrenje (enuresis nocturna) jeste čest i uznemiravajući problem kod dece. Za razliku od drugih problema spavanja, kada su roditelji uznemireni i zabrinuti više od deteta, to ovde nije slučaj. Noćno mokrenje je problem koji često opterećuje dete više nego roditelje. Naravno, situacija nije ista ukoliko je u pitanju petogodišnjak ili petnaestogodišnjak.

Noćno mokrenje javlja se kod 40% svih trogodišnjaka, 22% petogodišnjaka, 10% desetogodišnjaka i 3% petnaestogodišnjaka. Šezdeset procenata dece koja imaju problem noćnog mokrenja su dečaci.

Za razliku od nekih drugih problema sa spavanjem, kojih su roditelji svesni u trenutku kada se dešavaju (npr. noćni strahovi), kod noćnog mokrenja u trenutku umokravanja ni roditelj ni dete nisu svesni onoga što se odigrava. Kada su u pitanju neki drugi poremećaji spavanja, dete ni ujutro nije svesno onoga što se noću dešavalo, sem ako mu roditelji o tome ne govore. Kod noćnog mokrenja dete je uvek svesno da problem postoji i samo dolazi tog saznanja suočavajući se ujutro ili tokom noći s mokrom pidžamom i posteljinom.

Noćno mokrenje javlja se kod 40% svih trogodišnjaka, 22% petogodišnjaka, 10% desetogodišnjaka i 3% petnaestogodišnjaka.

I reakcija roditelja je najčešće drugačija kada je u pitanju noćno mokrenje. Ako vaše dete pati od noćnih strahova, vi ćete sigurno biti zabrinuti za njegovo zdravlje i bezbednost, ali su veoma male šanse da budete ljuti. S druge strane, neretko roditelji (sasvim pogrešno!) zaključuju da je dete u trenutku umokravanja budno i svesno, bar donekle, a samim tim i odgovorno za ono što se dešava. Stoga je reakcija roditelja često upravo ljutnja na dete. Neki roditelji na taj način, ne razumevajući prirodu ove pojave, svojim činjenjem praktično pogoršavaju stanje, jer dete postaje napeto, anksiozno i nesigurno, čime se nikako ne približavamo rešenju ove situacije.

Đorđe (6 godina) je skoro svake noći piškio u krevet, iako je preko dana koristio toalet od svoje treće godine. Roditelji, inače veoma topli i brižni, smatrali su da će kažnjavanjem, uskraćujući mu stvari i aktivnosti koje voli, poboljšati ovu situaciju. Osim toga, terali su ga da spava u pelenama i odbijali da mu kupe veliki krevet, jer se „ponaša kao beba“. Iako su roditelji bili sasvim dobronamerni, njihovi postupci nisu dovodili do poboljšanja, već naprotiv. Đorđe se osećao loše jer je i sam smatrao da je kriv što ne može da kontroliše noćno mokrenje, a roditelji su se osećali loše zato što su ga kažnjavali. Kroz razgovor, uz osećanje neprijatnosti, Đorđev otac je priznao da je i sam kao dete patio od ovog problema. Kada je roditeljima postala jasna priroda ove pojave, kao i to da kažnjavanje neće pomoći, s olakšanjem su to prihvatili. Uz primenu metoda jačanja odgovornosti i vežbanja bešike, s naglašenom podrškom roditelja, posle izvesnog vremena došlo je do poboljšanja. Noćno mokrenje nije prestalo ali se proredilo, a cela porodica je fukcionisala zadovoljnije.

1 2 3 4 Sledeća strana