Uzroci noćnog mokrenja:
- Sazrevanje. Da bi dete moglo da kontroliše mokrenje, potrebno je da deo nervnog sistema zadužen za kontrolu bešike sazri do određenog stepena. Bešika bebe se puni i prazni bez detetove svesti o tome. U uzrastu između godinu i po i dve i po godine dete počinje da prepoznaje punu bešiku. Tokom igre vi možete prepoznati izraz lica i zastoj u aktivnosti u trenucima kada dete piški. Na ovom stepenu razvoja ono još nije sposobno da odloži mokrenje. Može da oseti da ono sledi, ali ga ne može zaustaviti niti odložiti. Tokom sledeće godine dete se uči da odlaže mokrenje. Otprilike sa 3 do 4 godine dete će moći da piški i kada mu bešika nije sasvim puna, recimo ako ide u toalet pre nego što izađe iz kuće. Tako|e, u tom uzrastu dete će moći da prekine, pa da nastavi mokrenje. Na tom stepenu uspostavljanja kontrole može se očekivati da dete i noću bude suvo.
- Mali kapacitet bešike. Mnoga deca koja imaju problem noćnog mokrenja preko dana mokre češće i manje količine urina. To bi moglo dovesti do zaključka da je kapacitet njihove bešike manji. Me|utim, ispitivanja u anesteziji to nisu potvrdila. Iz nekog razloga koji nam nije sasvim poznat, ova deca imaju osećaj da je bešika puna pre nego što ona to zaista i jeste. U takvim slučajevima od pomoći mogu biti vežbe za poboljšanje kapaciteta bešike, koje ćemo kasnije opisati.
- Faze sna i umokravanje. Znamo da se umokravanje ne dešava tokom sanjanja. Ako vam dete ispriča da je sanjalo vodu, možete pogrešno zaključiti da je san izazvao umokravanje. Upravo je obrnuto: dete se umokrilo, a potom je to izazvalo san o vodi. Iako se deca koja se noću umokravaju veoma teško razbuđuju, većina studija ne potvr|uje da ona spavaju dublje od dece koja nemaju ovaj problem.
- Osetljivost na hranu. Već godinama postoji veliko interesovanje za uticaj hrane na razne aspekte zdravlja deteta, pa tako i na uticaj na noćno mokrenje. Neki autori predlažu smanjenje ili eliminaciju mlečnih proizvoda, limuna, kakaa, čokolade, gaziranih pića. Ipak, od samih promena u načinu ishrane ne možemo očekivati rešenje problema.
- Emocionalni problemi. Ukoliko vaše dete ima problem sa noćnim mokrenjem, velike su šanse da ćete biti zabrinuti za njegovo emocionalno stanje i misliti da tu leži uzrok problema. Na sreću, to je malo verovatno. Ipak, kod određ|enog broja sekundarnih enureza (noćno mokrenje koje se javi posle najmanje 6 meseci suvog perioda) može postojati uticaj emocionalnih faktora. Na primer, umokravanje koje se javi kod deteta kada dobije brata ili sestru ili posle nekog stresnog događaja. Međutim, najčešći emocionalni problemi koje dete ima u vezi su s reakcijom roditelja i okoline na taj problem. Ukratko: emocionalna napetost ili smetnje kod deteta koje pati od noćnog mokrenja češće su posledica osećanja krivice koje dete ima zbog stava roditelja nego što su uzrok problema. Stoga je izuzetno važno da detetu svojom kritikom i ljutnjom ne otežavamo ionako tešku i opterećujuću situaciju. Naprotiv, podrškom, razumevanjem i pozitivnim pristupom, kao i ohrabrivanjem, omogućićemo popuštanje emocionalne tenzije.
- Nasleđe. Ovo je najvažniji faktor, za koji nismo sigurni kako deluje, ali je njegov uticaj od svih pomenutih najubedljiviji. To jasno pokazuju statistički podaci: u porodicama u kojima nijedan roditelj nije imao problem s noć-nim mokrenjem 15% dece ima taj problem; ukoliko je jedan od roditelja imao problem, procenat raste na 45%, a čak 77% dece čija su oba roditelja mokrila u krevet i sama će imati taj problem. Prilikom razmatranja toga kada će problem biti rešen, često je najbolji putokaz uzrast u kome je roditelj regulisao taj problem. Vrlo je verovatno da će dete uspostaviti kontrolu noćnog mokrenja u sličnom uzra-stu u kome je to postigao roditelj.
