O "otupeloj deci": Svi smo zakazali i alibija nema

Ne znam kako, ali došli smo do toga da prosvetni radnici i roditelji budu u sukobu, kao da smo neprijatelji, kaže profesorka Ljubinka Boba Nedić.

Ljubinka Boba Nedić

Profesorka iz Aranđelovca koja je privukla pažnju javnosti postom na Fejsbuku u kome govori o tome kako ovo društvo “gaji i vaspitava ravnodušnu, nezainteresovanu i otupelu decu”, gostujući u Kažiprstu poručuje da osim prvog talasa nije bilo reakcija zvaničnika na njene poruke.

Govoreći o novom ministru prosvete i temama koje se plasiraju u javnosti, kao što su uniforme, profesorka kaže:

“Mislim da je ministar zatečen problemima koji se gomilaju unazad 15 ili 20 godina. Čini mi se da samo lista probleme, stigao je do 200, a deluje kao da oni još nisu rangirani. Pročitala sam negde da je njegova ideja da se promeni način nastave i da će to promeniti mnoge stvari. Uniforme su lepa stvar, mada Srbija nema tu tradiciju. Ipak, one bi mogle da dođu na red nakon pet ili šest godina korenitih promena”, kaže profesorka Nedić.

Kako ističe, nekada je način usvajanja i predavanja znanja bio drugačiji, ali u 21. veku mora da se menja.

“Neophodno je da znanju dajemo neki kontekst. Učenje svih, najsitnijih detalja imalo je smisla nekada, ali sada, u 21. veku decu moramo da učimo da povezuju informacije, kako da ih koriste u svetu u kome su im one na klik ili dva”, kaže gošća Kažiprsta.

Za decu nisu odgovorni samo roditelji, niti samo škola, niti samo država, kaže gošća Kažiprsta.

“Roditelji su na prvom mestu, zatim škola u kojoj deca provedu 12 godina, a tu je i čitav društveni ambijent, poruke koje država šalje propisima, ali i tolerisanjem kršenja tih propisa. Alibija nema ni za koga, nema nevinih. Sva tri stuba su zakazala, a to toliko traje da smo iscrpeli mogućnosti da se stvari same od sebe poprave”, kaže profesorka Nedić.

Kako kaže, roditelji moraju da prestanu da odgajaju decu štiteći ih od onoga od čega ih ne bi trebalo štiti.

“Oni im tako uskraćuju mnogo toga, skraćuju im krila, ne dozvoljavaju da potencijali dođu do izražaja, da se deca razviju. Roditelji moraju da se zapitaju kakvo dete bi trebalo da bude kada sa sedam godina krene u školu, kada sa 15 krene da izlazi sa društvom ili sa 20 kada bi trebalo da ih pustimo od sebe”, kaže profesorka.

Ipak, kaže da roditelji očekuju da se mnogo toga uradi u školi.

“Dok dete stigne do škole, propušten je važan period. Roditelj mora da postavi sistem, a prosvetni radnik da to nadograđuje. Mnogi to i rade, ali smo mi, ne znam kako, došli u sukob sa roditeljima. Oni od nas ne vide one koji propisuju kako ćemo raditi i to je problem. Dobar prosvetni radnik traži manevarski prostor da amortizuje loše odluke ministarstva i raznih zavoda, ali ovo nisu naše privatne škole. Sa druge strane, roditelji misle da to dolazi od nas, da su to naši hirovi, ali te propise ne donosimo mi”, kaže gošća Kažiprsta.

Izvor: B92

Podeli tekst: