Nevolja je u tome što bi pravila, iz svog straha i na sopstveni rizik, trebalo da ustanove roditelji, koji u većini slučajeva nisu zainteresovani ni za kakva pravila i spremni su da opštenje sa detetom i njegovo obučavanje prepuste smartfonu i tabletu.
Drugi februar se u svetu obeležava kao Dan bezbednosti na internetu. U naše vreme internet može da bude opasan koliko i stvaran svet oko nas: i u virtuelnom svetu postoje prestupi i cveta zločin, previše je materijala agresivnog i socijalno opasnog karaktera. Međutim, prema istraživanjima 40% roditelja ne vodi brigu o tome kako njihova deca koriste kompjuter. Dr Komarovski odgovora na pitanja kako da roditelji pronađu pravi pristup svojoj deci u pogledu korišćenja interneta.
Od kog uzrasta se, po vašem mišljenju, detetu može dozvoliti da koristi internet?
U korišćenju interneta dete faktički prolazi kroz tri faze.
U prvoj fazi, roditelji uključuju gedžete specijalno za dete, da bi gledalo crtane filmove. To se u većini slučajeva događa oko navršene prve godine, mada neke mame eksperimentišu već sa četiri meseca.
U drugoj fazi dete koristi internet uz pomoć odraslih, gleda šta oni rade, procenjuje, otkriva šta treba pritisnuti, traži da mu uključe taj i taj program, zatim pokušava da to isto uradi samo.
I najzad, treća faza počinje onda kada dete ostaje nasamo s internetom. Pitanje „od kog uzrasta se detetu može dozvoliti da koristi internet“ shvatam da se tiče ove treće faze. Odgovor glasi – može od bilo kog uzrasta, ali ako je ispunjen uslov da su roditelji u stanju da kontrolišu detetovo putovanje mrežom, postojano pregledaju istoriju sadržaja koje je dete posećivalo, blokiraju nepoželjne sajtove i objašnjavaju detetu šta je dobro a šta je loše.
Koliko sati dnevno dete može provoditi ispred ekrana?
Uobičajena preporuka većine medicinskih radnika, pedagoga i psihologa glasi – dva sata gledanja u ekran dnevno. Sve što je više od toga predstavlja rizik za intelekt, za zdravlje, za adekvatno ponašanje i doživljaj sveta. Stepen rizika danas je potpuno nepoznat: i mi i naša deca učesnici smo grandioznog eksperimenta u razmerama čitavog čovečanstva.
Da li s detetom treba razmatrati neka pravila ponašanja na internetu?
„Nema pravila – nema interneta“ – to mora da bude zakon. Nikada se nikome ne daju lični podaci; uvek se roditeljima pokazuju nejasni, strašni, veoma zanimljivi sadržaji i stranice na kojima se nešto obećava; nikada se bez odobrenja roditelja virtuelno poznanstvo ne pretvara u stvarno. Nevolja je u tome što bi pravila, iz svog straha i na sopstveni rizik, trebalo da ustanove roditelji, koji u većini slučajeva nisu zainteresovani ni za kakva pravila i spremni su da opštenje sa detetom i njegovo obučavanje prepuste smartfonu i tabletu.
Vredi li ograničavati detetu pristup internetu i ima li smisla pratiti šta ono radi, kakve sajtove posećuje?
Ograničenja moraju postojati i, kao što smo već razumeli, moraju se ticati dva glavna momenta: kao prvo, sadržaja i kao drugo, vremena provedenog na internetu. Nevolja je u tome što na svakom ćošku ima kurseva kuvanja, a kurseva za roditelje o bezbednosti dece na internetu uopšte nema, iako je to realan državni problem. Aktuelnost tog problema umogome je povezana s time što deca dosta vremena provode sama sa gedžetima, umeju da brišu istoriju posećenih stranica i svaki pokušaj roditelja da im pogledaju u telefon uzimaju kao neprihvatljivo grub napad na ličnu slobodu.
Time bih želeo da još jednom podvučem oštrinu problema. Problema kojim se naša država u principu ne bavi. Ali roditelji mogu mnogo da učine i sve što je za to potrebno jeste da budu svome detetu primer adekvatnosti i veći autoritet od mobilnog uređaja. Ako je lepše i zanimljivije s telefonom nego s tatom – niko vam ne može pomoći.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: http://womo.ua/zdorovyiy-internet-dlya-rebenka-sovetyi-doktora-komarovskogo/
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.