Pronalaženje svoje duše
(Od 10. do 14. godine)
U završnim razredima osnovne škole devojčice često deluju vrlo zrelo, razumno i odraslo.
Roditelji odahnu i pitaju se je li posao obavljen. Naravno, kao što svi znamo, to je samo zatišje pred buru! Uskoro polete hormonske rakete i nova avantura započinje. Kao što smo pomenuli, početak puberteta znatno varira, ali kad god da se javi ima snažno dejstvo. Većina devojčica do tada nije bila svesna sebe, već su to bila neobuzdana deca koja žive za sadašnji trenutak. Jašu, plivaju, prave buku, bave se sportom, kreativnim aktivnostima i, u načelu, lako klize kroz život. Njihovo samopouzdanje i stav da sve mogu ih čine neodoljivim.
Pročitajte i: Nevolje sa pametnim devojčicama
Ne mora da znači da će pubertet to obavezno promeniti, ali on dodaje jednu novu dimenziju „unutrašnjosti“ devojčicinoj prirodi. Ona oseća da joj se zrelost primiče i, ponukana tim nepogrešivim znacima, ne može a da ne počne da razmišlja o tome kakva će žena postati. Prisutno je uzbuđenje, kao i strah, čak i tuga zbog gubitka slobode i jednostavnosti detinjstva. To često vodi tome da je zamišljenija i donekle zatvorenija. Pažljivi roditelji će primetiti tu izrazitu promenu „godišnjeg doba“ kod svoje kćerke. Devojčica u ovom uzrastu počinje da se pita „ko sam ja?“, „šta želim?“ i „o čemu se zapravo radi u mom životu?“. Odgovori koje bude dala na ta pitanja će usmeravati njene izbore u narednoj dekadi života.
Iskoristite svaku priliku koju vam pruži, dok se vozite kolima ili kada zajedno obavljate poslove, kada sednete pored nje pred spavanje, da je saslušate i da je pitate šta misli o svom životu i o svetu. Otkrićete da ćete početi sa njom da delite više o svom životu, tinejdžerskim iskustvima, uverenjima i idejama i da je sada spremnija da čuje. Odjednom se smanjila razlika u godinama među vama.
Pripreme započinju punom parom
Godine od desete do četrnaeste su mnogo značajnije nego što većina ljudi uviđa – nisu nešto preko čega se može olako preći. To je vreme intenzivne pripreme. Moramo da pomognemo devojčicama da se zadrže na tom mestu, da ne hitaju u preuranjene pokušaje da budu odrasle, zašta još ni u kom slučaju nisu spremne. I ukoliko ništa drugo iz ovog poglavlja, ili čak iz cele ove knjige, ne usvojite, molim vas da ovo primite k znanju: devojčicama od deset do četrnaest godina je potrebno više, a ne manje našeg vremena, interesovanja i raspoloživosti. Tada treba da se trudimo da je još više učimo, da objašnjavamo, obučavamo, pokazujemo interesovanje i da je uključimo u složenije aktivnosti, pripremajući je da postane neverovatna žena kakva može da bude. Ali je još ne gurnemo tamo samu, niti dozvolimo svetu da je ščepa svojim pritiscima da se povinuje većini, takmiči, bude seksualno nastrojena ili udovoljava momcima ne bi li se osećala okej. Ona se priprema da postane žena, ali ta priprema je stadijum za sebe.
