„Na psihoterapiju idu samo ludi ljudi“…
Jeste…
Kao što kod ginekologa idu samo prostitutke…a kod stomatologa samo ljudi koji nikada ne peru zube…
Odnos društva prema psihoterapiji…psihijatriji.. .mentalnom zdravlju i ljudima koji su izazvani psihopatologijom je u stvari mera razvoja i emancipacije tog društva…
Što razvijenije društvo to manja stigma…
Psihoterapija je potrebna svima…
Od tinejdžerke koja plače zbog slomljenog nokta do pacijenta sa paranoidnom shizofrenijom koga more halucinacije…
Tinejdžerku da ošamari…
Shizofreničara da pomiluje…
Takođe…
Psihoterapije nije besplatna…a realno ni jeftina…
Kao što nisu ni frizeri…manikiri…pedikiri… mesari…konobari…kao ni More u Grčkoj…niti reglaža trapa…
I ona potpada pod principe tržišta…
Što je neko bolji i iskusniji terapeut to će njegovo vreme biti skuplje…i manje će ga slobodnog biti…
Ali…
Kako kod nas imate muškarce sa ajfonom u džepu a bez trojke gore levo…
I žene sa onim malim smešnim preskupim torbicama koje nikada u životu nisu otišle kod ginekologa…
Tako imate i ljude…
Koji će piti…drogirati se…prejedati…seliti se…ludeti u izlascima…pokušavati da se samozaleče…očekujući druge ishode nakon istih postupaka…odluka i izbora…
Ljude koji će planirati svoje odluke po zvezdama…ići kod vračara…tarot majstora…raznoraznih nadrilekara…i samoprozvanih spasitelja i čudotvoraca…sa Crnog Tržišta Ljudske Nade…
Jer je to jeftinije… dostupnije…i agresivnije u marketingu od psihoterapije…
A manja je sramota otići kod njih…pogotovo u Čibutkovici…(bez zle namere prema Čibutkovčanima…sigurno tu ima dobrog sveta)
Ali…
Sentenca da je svako krojač svoje sreće…
Definitivno važi i u ovom slučaju…
Meni je psihoterapija promenila život…
I spolja i iznutra…
Lično i profesionalno…
I menja mi raspoloženje na bolje svaki put kada vidim nasmejanog klijenta koji je porastao…prevazišao svoje limite…i oslobodio svoje potencijale…kako živi…punim plućima…pada i ustaje…iznova i iznova…
Ne zbog Zvezda…
Već na putu ka njima…
Čvrsto…uporno… i racionalno…
Kroz Trnje na Zemlji…
- Advertisement -
Izvor: Favebook/Vladimir Đurić