Malo toga je u braku tako važno kao veština uspešnog komuniciranja, tj. razmenjivanja misli i osećanja. Bez dobre komunikacije ne možemo upoznati svog bračnog druga, a bez poznavanja nema ni ljubavi.
Nemojte nikada verovati da već sve znate o komunikaciji u braku! Nema nijednog braka u kome veština komuniciranja ne može da se uči celog života. Ako je jedna prepreka savladana, pojavljuje se nova. Uvek postoji iskušenje da se povučemo u svoju „puževu kućicu“. Potrebna je hrabrost za rizik da se pokažemo drugome takvi kakvi jesmo, ali, što više se učite pravoj prisnoj komunikaciji još za vreme veridbe, to ćete biti bolje pripremljeni da vaš bračni odnos razvijate kroz otvorenu i iskrenu ljubav.
Ništa dobro i plemenito ne nastaje samo po sebi. Da bi jedan brak bio uspešan, treba neprestano ulagati trud, izgrađivati ga i stalno učiti. Opisaćemo neke od prepreka za uspešnu komunikaciju, koje treba prepoznati i savladati da bi naš dom bio zaista ugodno mesto.
1. Materijalizam
Ženama, deci i muževima više su potrebni ljudi nego stvari. Žena više žudi za vremenom svoga supruga nego za viškom koji će dobiti radeći prekovremeno. Deci je više stalo do toga da im roditelji posvete vreme nego do njihovih poklona. Suprugu je daleko milija pažnja njegove žene nego besprekorno čista kuća.
U našem materijalističkom svetu stalno vreba opasnost da briga o onome što se može nabaviti novcem postane u nečijem razgovoru, željama ili pažnji važnija i od samih članova njegove porodice.
2. Kritički stav
Psiholog Karl Rodžers (Carl Rogers) smatra da je „glavna prepreka dvostranoj međuljudskoj komunikaciji upravo naša ‘prirodna’ naklonost kritikovanju, procenjivanju, odobravanju ili neodobravanju izjava drugih osoba ili druge skupine ljudi“.
Bedan je život s prigovaralom. Bračni partneri postoje zato da ih volimo, a ne zato da ih kritikujemo. Osoba preterano sklona prosuđivačkim raspoloženjima oseća se pozvanom da čita i tuđe misli, kao i da na osnovu jednog jedinog tuđeg osećaja donosi zaključak o motivima. Takva osoba voli da prekida i upotrebljava izazovne reči (za koje pouzdano zna da će biti uvredljive). Druga njena karakteristika jeste sarkastičnost. Ponekad se takva kritička priroda sakrije u namrgođeno ćutanje, ili u suprotnost: u vikanje.
Događa se da jak osjećaj inferiornosti izazove kritički stav, tj. da druge ljude svodimo na „svoju mjeru“, kako se više ne bismo osećali tako nedoraslima. Koji mu god bio uzrok, kritičko držanje mora biti bračna barikada koju valja srušiti. Za one koji su izrazito skloni kritikovanju zapisan je poziv na preispitivanje vlastitog života: „…izvadi najprije brvno iz svoga oka, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka svoga brata.“*
