Prošlo je preko 20 godina od moje prve posete Svetoj Gori a taj podvižnik nastavlja da čini to isto – živi u tišini, ušao je u košnicu svoje duše i sakupio med sopstvenog života. Međutim, sada ga sami ljudi mole za pomoć, dolaze i govore mu:
– Daj nam silu tvoje duše, sedi, porazgovaraj sa nama, želimo da se dotaknemo tebe, da se ispovedimo kod tebe!
Vidite, on nikoga nije uznemiravao, međutim, ljudi sada njega uznemiravaju i traže. Zašto? Zato što on ima nešto što oni nemaju. Kada ti uznemiravaš druge ljude i pritiskaš ih, onda nisi u stanju da umiriš njihovu dušu, ne možeš da ih ubediš da izmene svoj život.
Na silu ne možeš da primoraš čoveka da izmeni svoj život, ne možeš da mu nametneš dobro na silu. Moguće je izmeniti jedino sebe. Zato tako često naše reči ne dopiru do drugih, nikoga ne ubeđuju i ni na koji način ne utiču na druge ljude.
Neka tvoje dete raste tiho i spokojno, ostavi ga na miru, ne drži mu lekcije. Probaj da izmeniš sebe. Postani po malo pustinjak, otšelnik. Nije važno što živiš u gradu gde je buka i ludački ritam života, živi makar malo kao da si monah. Trudi se da se baviš sobom, neguj svoju dušu, sakupljaj u njoj spokojstvo, tišinu i sreću i kada ona bude preispunjena njima, ti ćeš biti u stanju da sva ta bogatstva predaš svom detetu bez mnogo reči i strogog ukoravanja njegovog ponašanja koja jedino mogu da iznerviraju.
Pritiskajući nekoga, mi samim tim potvrđujemo da se ne osećamo srećni. Pokušavanje da ubediš nekoga da si u pravu na silu, označava da ono što ti radiš ni tebe samog ne ispunjava. Čovek koji je zadovoljan onim što radi ne pritiska ostale. On je srećan.
Arhimandrit ANDREJ Konanos
Izvor: Pravoslavni roditelj
Da je mene moja majka podizala po tom sistemu – pusti dete, ne bi ništa od mene sada bilo, ako bih i srednju školu završila dajem glavu. Pogledajte u nazad i svoje živote – Na čemu ste najzahvalniji svojim roditeljima? Ja sam svojoj majci zahvalna što nikad nije digla ruke od mene i što me je usmeravala kroz život i jedino na šta me je primorala jeste knjiga i znanje i, do nekle, lepo vaspitanje. To je već do mene kako se ponašam, ali mi je obezbedila obrazovanje. I zahvalna sam joj na tome,a verujem da većina Vas „demokratskih roditelja“ misli isto o svojim roditeljima.
OVO JE BAJKA I NEMA VEZE SA ZIVOTOM…DA NIJE STEGE…A POSEBNO U PUBERTETU,JA NI SREDNJU SKOLU NE BIH ZAVRSILA…NE BIH IMALA RADNE NAVIKE..UREDNOST..ITD…
Vidi se da pisac veze sa roditeljstvom i zivotom van manastira nema!
Mene su moji roditelji pustili i kad sam bio osnovac jos nesvestan sveta oko sebe i kad sam bio u pubertetu i kada sam jedva polozio maturu i kada sam shvatio da mi fakultet treba da bih svatio da mi nije potreban i hvala im beskrajno sto su me pustili da iskrojim svoz zivot, iako mozda toga nisu ni bili svesni. Hvala im sto me nisu pritiskali da slepo ucim i budem deo vojske poslusnih, vec mi dozvolili da naucim da razmisljam i budem sposoban da komandujem poslusnima. Pustite decu da nadju put do svoje srece, a ne vase.
Citiracu Jerotica “ Roditelji vaspitavajte sebe a ne decu“
Ovaj tekst govori o tome. Ako smo mi dobar primer deca će biti još bolja i obrnuto