Odrasti, ali nemoj!
Odrasti, ali nemoj zaboraviti dete u sebi.
Nemoj zaboraviti da se igraš.
Ne zaboravi da pored svojih problema vidiš lepotu dečjeg pogleda na svet. Ne dozvoli da te tuga i žalost pobede i ubiju u tebi dečiju radost. Pa i kad se naljutiš, odljuti se brzo, kao dete.
Kad te naljute, oprosti brzinom dečije dobrote.
Nemoj ugnjetavati dete u sebi i decu oko sebe jer te život gnjavi i nije ti ispao kako si ti mislio. Nije ti dete zbog toga krivo! Ne treba i ono da ispašta.
Ne znam da li si kad razmišljao da su deca rezervoari radosti, ljubavi i svetosti? Kako onda nastaju mrzovoljni i tužni ljudi?
Tako što ih mi time zarazimo. Ako hoćeš da ti dete u tebi bude što duže živo onda neguj u njemu ljubav i radost. Detetu malom daj radost života, a ne tugu odraslih…
Odrasli previše pričaju o zlu, o strašnim stvarima, o crnoj hronici i nekako neprekidno očekuju da se nešto loše desi. To ubija hrabrost i izaziva kukavičluk, a kod dece stvara osećaj krivice što ne mogu da ispune kriterijume roditelja i tako se u srcu deteta stvara tuga, a ako ostane tu duže vremena onda i bes. I tako dobijete tužnog i mrzovoljnog čoveka koji sve vidi crno.
S druge strane, ako pred vašom decom ne pričate loše reči i crnu hroniku i posvetite im malo vremena, biće duže srećniji. Ako im date životinje da se igraju sa njima i loptu da jure za njom i decu da komuniciraju deca će se naučiti detinjstvu koje će uvek živeti u njima i svetleti u mračnim momentima. Dajte im i neku odgovornost čime će se ponositi pred vama kada to odrade i biće vredni ljudi. I tako ćete videti jednoga dana i starca od 80 godina kako se smejulji uprkos pređenim kilometrima i radi nešto, a sa svojim unukom priča o svom detinjstvu sa radošću.
Ta sreća posle sa dede pređe na unuče i time oboje postaju pomalo detinjasti i pomalo zreliji.
Ljubav je jedina koja kad se deli ne smanjuje se, već se uvećava.
Budimo deca što duže. Učimo od njih. Ne zaboravite svoje detinjstvo, a ako vam je ono uzeto vi ga drugima ne uzimajte već ga darujte.
To će biti najveći dar – dati ljubav koju si ti želeo a nisi imao. Samo taj poklon dajte deci umesto ispunjavanja hirova svojih i tuđih i bićete dobar roditelj i imaćete dobru decu.
Izvor: Otac Predrag Popović
