Šta smo mi uradili, a da je bila drasična promena?

Preselili smo se 2010. godine iz Guama u San Francisko godine sa po jednom kutijom i jednim rancem.

Kada smo rešili da napustimo Guam, deca su odbijala da sve stvari prodaju ili poklone. Ali, kada su shvatili veličinu izazova, pristali su. Naposletku, bili su veoma srećni što smo sa takvom lakoćom otputovali.

Oslobodili smo se automobila

Preseljenje u San Francisko omogućilo nam je da prodamo auto, a to je značilo više kretanja, šetnje i gradskog saobraćaja. To smatram jednim od naših najvećih i najomiljenijih eksperimenata. Nažalost, nedavno smo prilikom ponovnog preseljenja iz San Franciska u Dejvis bili primorani da opet koristimo auto. Trudili smo se do kraja da sve obavljamo biciklima, ali je bilo nemoguće. Ipak, bilo je divno pešačiti sve ove godine.

Putujemo svako sa po jednim malim rancem.

Naravno, na početku su odbijali takvu zamisao, ali uskoro su shvatili koliko se osećaju lakšima i rasterećenijima. I koliko je lakše putovati tako.Tako nesmetano mogu da potrče, uskoče u metro i lagodno se kreću aerodromom.

Čak je i moja supruga pristala i privikla se na to. Iako sam smatrao da je to nemoguća misija.

Ne kupujemo Božićne poklone

Ali to sam već pomenuo. Poklanjamo jedno drugom iskustva, eventualno neku društvenu igru koju možemo svi zajedno da igramo.

Odrekli smo se kablovske

Nije uopšte jeftina zanimacija, a sasvim je beskorisna, zarobi nas ispred ekrana i servira nam brdo reklama. A baš reklame su jedan od najvećih neprijatelja minimalizma. A i života, rekao bih. Sa tim novcem i tim vremenom mogli smo mnogo više nego sedeći ispred televizora.

Pročitajte i: Minimalizam, pokret koji se širi: Kako da na decu ne potrošite ništa?

Leo Babauta je novinar, autor jednog od 25 najboljih blogova na svetu (po TIME magazinu), autor nekoliko knjiga i otac šestoro dece.

Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor: Zen Habits

Pročitajte još i: 22 koraka do smirenog roditeljstva