U mom dvorištu nedavno se pojavio stari, umoran pas. Imao je ogrlicu i bio fino uhranjen pa sam shvatio da nije lutalica i da neko vodi brigu o njemu. Mirno mi je prišao i ja sam ga pomilovao po glavi. Zatim je ušao za mnom u kuću pa polako kroz hodnik, sklupčao se u ćošak i zaspao.
Sutradan je opet došao. Sačekao me u dvorištu, opet ušao u kuću i zaspao na istom mestu. Spavao je oko sat vremena.
I tako nekoliko nedelja. Na kraju mi padne na pamet da mu zakačim na ogrlicu cedulju, na kojoj sam napisao: „Voleo bih znam ko je vlasnik ovog divnog psa, i da li on (to jest, vi) zna da pas skoro svaki dan dolazi kod mene da se odmori?“
Sledećeg dana pas je ponovo došao a za okovratnik je bila zadenuta hartijica sa sledećim odgovorom: „Pas živi u kući u kojoj raste šestoro dece, od kojih dvoje još nema tri godine. Traži mesto gde može samo malo da odspava. Mogu li da dođem sutra sa njim?“
https://www.anekdot.ru/author-best/
Odabrala i prevela V. S. R.
Izvor: Detinjarije.com
