Niko ne zna koliko će ovo da potraje. Utoliko su važnije stvari koje i dalje sami možemo da preduzmemo kako bismo ostali zdravi, ojačali imuni sistem i poštedeli psihu.
Foto: Freepik
Zdrava ishrana
Dokazano je da zdrava ishrana smanjuje rizik od od hroničnih bolesti poput problema sa cirkulatornim sistemom, dijabetesa ili gojaznosti. Takođe, uz zdravu ishranu smanjuje se rizik od depresije i anksioznosti.
Energija se najravnomernije oslobađa iz složenih ugljenih hidrata kakvi se nalaze u voću, povrću i integralnim žitaricama. Vitamini su važni, posebno vitamin B, koji pospešuje lučenje „hormona sreće“ serotonina i dopamina, a nalazi se recimo u brokoliju, spanaću, ali i u bananama, jajima, pilećem mesu, ribi, cvekli.
Stanje našeg crevnog trakta takođe ima velikog uticaja na raspoloženje, zato je važno unositi namirnice sa probiotičkim dejstvom kakve su jogurt, kefir, kiseli kupus.
Svetska zdravstvena organizacija podseća – ali to važi i bez pandemije – da bi trebalo ostaviti alkohol, cigarete i sve ostale droge.
Dobar san
Dok spavamo, telo vredno radi: ćelije se obnavljaju, otrovi uklanjaju, pamćenje se učvršćuje. Kako su pokazala istraživanja, manjak sna utiče ne samo na fizičko stanje, već i na psihičko, te može da umanji emocionalnu inteligenciju. Manjak sna nas čini podložnijim hroničnim bolestima.
Većini ljudi je dovoljno šest do devet sati sna, no važno je da se spava u određenom ritmu. Odlazak u krevet i buđenje uvek u slično vreme pomažu da se očuva osećaj normalnosti.
Ako ovih dana imate probleme da zaspite, probajte da satima pred spavanje ne pratite vesti i, uopšte, da izbegavate monitore svih vrsta za koje je dokazano da loše utiču na san. Probajte da čitate knjigu umesto toga.
Kretanje
Kretanje ispunjava telo hormonima sreće. To omogućava bolje spavanje, smanjuje stres i strahovanja, jača pamćenje i moć opažanja. Kretanje i sport, pa makar i kod kuće – najmanje trideset minuta dnevno. Treneri fiskulture kažu da nije bitno kako ćete podeliti tih minimalnih pola sata – možda po deset minuta ujutru, u podne i uveče?
Kad god možete, idite na svež vazduh. Neka istraživanja pokazuju da već dva sata nedeljno u prirodi imaju pozitivan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje.
Ostati u kontaktu
Prijatelji su sada važniji nego ikad. Društvene veze su dokazano dobre za zdravlje. Pošto izlasci i sedeljke sada nisu mogući, skoro sve se odvija posredstvom interneta. Ali bolje i tako nego nikako.
Isključiti se
Izolacija je možda prilika da se zaboravi na svet i spoljne vesti. Razmislite o tome šta već dugo želite da uradite, ali nikako ne stižete. Nešto u bašti, da isprobate novi recept, da naučite da heklate, pročitate neku knjigu koja vas već dugo gleda sa police? Sada je idealno vreme za to.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Obdaništa u Finskoj uvela su “šumski pod” i to je promenilo imunitet dece
Kad su zaposleni u nekim obdaništima u Finskoj napravili travnjake i zasadili šumske biljke poput vreska i borovnice, a zatim dozvolili deci da se staraju o biljkama u žardinjerama, raznovsnost...
Upaljeno grlo – kako detetu olakšati tegobe?
U veku opšteg napretka u kome živimo, izgleda kao da je najrazumnije biće na planeti - čovek - zaboravio i zanemario najvažnije i najjednostavnije principe života, posebno funcionisanja ljudskog tela....
Da li merenjem temperature na čelu “zračimo” decu?
Otkad su deca krenula u školu i otkad im se na ulazu meri temperatura beskontaktnim termometrom (tzv. toplomerom) od više prijatelja koji rade u školstvu sam čuo da ima roditelja...
Sve više dece se rađa bez umnjaka, sa dodatnim kostima u nogama i arterijom u podlaktici: Čovečanstvo prolazi kroz “brzu evoluciju”
Neka deca danas se rađaju bez umnjaka, a sve više ljudi ima i dodatnu arteriju u podlakticama što sve ukazuje da čovečanstvo trenutno prolazi kroz ‘mikro-evoluciju’, pokazala je nova studija,...
Nema komentara.