Vajsburd i njegovi saradnici su sastavili listu preporuka koje roditeljima mogu pomoći u tome da od svoje dece stvore brižne, ugledne, odgovorne odrasle osobe. Zašto je ovo važno? Važno je ako želimo da naša deca budu moralni i čestiti ljudi kad odrastu.
Ričardu Vajsbirdu, psihologu sa Harvarda, ovo nije prvi put da piše o značaju razvitka empatije kod dece. I sudeći po njegovim zalaganjima jasno je da nije ni poslednji. U prilog tome govori i projekat koji je pokrenuo pod nazivom „Budimo brižniji“ (Making Caring Common) a koji ima za cilj da pomogne deci da nauče da budu ljubazna.
Verovatno ste pomislili da bi roditelji to već trebalo da rade , zar ne? Ali nije baš tako, sudeći prema rezultatima skoro obavljene ankete.
Oko 80 odsto mladih ispitanika u studiji reklo je da su njihovi roditelji bili više zabrinuti za njihovo ostvarenje ili sreću nego za to da li njihova deca vode računa o drugima. Štaviše, sagovornici su u proporciji tri prema jedan izjavili da su im roditelji više mare za to da imaju dobre ocene, nego da li pokazuju brigu prema drugim članovima zajednice .
Vajsburd i njegovi saradnici su sastavili listu preporuka koje roditeljima mogu pomoći u tome da od svoje dece stvore brižne, ugledne, odgovorne odrasle osobe. Zašto je ovo važno? Važno je ako želimo da naša deca budu moralni i čestiti ljudi kad odrastu.
“Deca se ne rađaju kao dobra ili loša, i nikada ne treba odustajati od njih. Njima su samo potrebni odrasli koji će im pomoći da postanu brižni, puni poštovanja i odgovorni za svoju zajednicu u svakoj fazi njihovog detinjstva “- složili su se istraživači.
-
Stavite brigu za druge na prvo mesto
Zašto? Roditelji imaju tendenciju da pridaju važnost prvenstveno sreći svoje dece i njihovim dostignućima. Ali deca treba da nauče da balansiraju između svojih potreba i potreba drugih, bilo da je to prebacivanje lopte saigraču ili odluka da se bore za prijatelja koji je zlostavljan.
Kako? Deca treba da čuju od roditelja koji brinu o drugima, da je briga za druge prioritet. Rezultat je sledeći- deca onda imaju visoko razvijenu empatiju, i ostaju dosledni svojim obavezama čak i kada ih ne žele. Na primer, pre nego što deca prestanu da odlaze na treninge ili na probe benda ili žele da prekinu druženje sa nekim, trebalo bi da ih roditelji zamole da razmotre svoje obaveze prema grupi, klubu ili bendu i ohrabre ih da rade na rešavanju problema koji ih čine nezadovoljnim, pre nego da odustanu.
Probajte ovo
- Umesto da kažete svojoj deci: “Najvažnije je da si ti srećna,” kažite “Najvažnije je da si ti ljubazan i da si ispravno postupio.”
- Proverite da li se vaša deca starijima uvek obraćaju s poštovanjem, čak i kada su umorni, pod stresom, ili ljuti.
- Naglasite da vredujete brižljivost kada ste u interakciji sa drugim značajnim odraslim osobama u životima vaše dece. Na primer, pitajte profesore da li su vaša deca dobri članovi zajednice u školi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Zoran Milivojević: Mališani i kazna
Autor: Zoran Milivojević Brojni stručnjaci koji rade sa populacijom dece i mladih upozoravaju na nezadovoljavajuće stanje, ukazujući da je sve više dece koja su dezorijentisana i koja veoma lako prelaze...
1 komentar.