Pismo majke: "Ne znaš zašto hranim svoje dete na flašicu!"

“Pa, zašto ne možeš da dojiš?”, obično je direktno, tupo i nepristojno pitanje koje usledi odmah nakon što to kažem na glas.

Piše: Blanka Brezinščak

Holi Lepard supruga je i majka, piše o mentalnom zdravlju majke i o dojenju. Za Motherly je napisala zašto je važno ne osuđivati majke koje svoje dete hrane uz pomoć bočice:

“Dojenje je najbolje. Svi to znamo. Uz sve kampanje, reklame i letke, teško je ne znati prednosti majčinog mleka.

Koliko god ove kampanje za podizanje svesti bile velike, one stvaraju ogroman pritisak na majke da se usredsrede isključivo na dojenje. Nažalost, dojke ne sarađuju uvek i u mom slučaju, dojenje nije opcija.

Da li je nekome, ko radi marketinšku kampanju za dojenje i sve prednosti dojenja, palo na pamet da postoje žene koje jednostavno, iz raznih razloga, ne mogu dojiti? To sigurno nije palo na pamet ženi koja je došla na moj kurs roditeljstva i rekla da obavezno moram da se upišem na kurs dojenja.

“Pa, zašto ne možeš da dojiš?”, obično je direktno, tupo i nepristojno pitanje koje usledi odmah nakon što to kažem na glas. Pa za sve koje zanima, imam Poljska sindrom.

Nikad nisi čula za njega? Nisi jedina.

Moja desna dojka se razvila, ali u nepravilnom obliku, a leva dojka mi se uopšte nije razvila. Možeš i sama zamisliti kako mi je bilo u tinejdžerskim godinama.

Ni poslenekog vremena, stanje s mojim grudima nije se menjalo, pa su moji roditelji odlučili da mi plate plastičnu operaciju. Ugrađen mi je implantant u lievu dojku, desnu su preoblikovali, a bradavice su ponovno namestili. Pokušali su sve potrebno unutra da spoje, ali garancije za budućnost i za dojenje nije bilo.

Za vreme trudnoće, moje grudi nisu se menjale. Nisu se povećale i nisu počele da proizvode mleko. Morala sam da se pomirim s činjenicom da ću dete morati hraniti na flašicu od samoga početka. Ne mogu opisati osećaj krivnice što nisam mogla prirodno da hranim svoje dete. Osećala sam se kao da nisam uspela – kao žena.

Osuđujući pogledi koje sam osetila na svojoj koži svaki put kad bih uzela flašicu za hranjenje sprečavali su me da ljudima objasnim svoje stanje, što je bilo pogrešno na mnogo nivoa. Zašto bih se morala ikome opravdavati? Naučnici su formule za mleko osmislili kako bi bebama pružili potrebne hranjive materije i da bi one mogle da rastu u zdrave, male, srećne ljude.

Ja, očigledno, nisam jedina majka koja hrani dete na flašicu. Izdvoji trenutak i pročitaj još neke od razloga koji sprečavaju majke da doje:

možda je bila na operaciji grudi
možda je primala zračenje ili hemoterapiju
dete je možda razvilo intoleranciju na mleko
majka može patiti od hronične bolesti i kao rezultat toga joj može biti narušeno zdravlje.
možda su se dogodile komplikacije za vreme porođaja
njeno dete možda je usvojeno ili udomljeno

I onda postoje majke koje su pokušale s dojenjem. Koje su iz petnih žila želele da uspeju, ali nije išlo, zbog mnogo razloga. Neki od njih su:

nedovoljna proizvodnja mleka
otečene grudi i osetljive bradavice
postporođajna depresija
ISCRPLJENOST

Sigurna sam da postoji još milion drugih razloga.

Svi znamo da je u idealnom svetu dojenje najbolji put prema napred. SVI. ZNAMO. Dakle, one od vas koje uživaju u izražavanju svog prezira prema hranjenju na flašicu – na žalost ima vas puno – sledeći put kad vidite ženu kako svoje dijete hrani formulom, pokušajte da preskočite svoje zaključke o tome koliko je ta majka posvećena svom detetu. Nemate pojma zašto ona koristi bočicu, a i da budem iskrena, ni ne tiče vas se to.

Ne želim da čitatelji ovo pogrešno protumače. Ne želim da moje reči vide kao napad na dojenje. Podrška dojiljama je važna i treba podsticati obrazovanje i protok informacija i smernica. Treba im odati priznanje za naporno vreme koje ulažu u dojenje; to nije lako. Međutim, ne treba osuđivati druge!

Izvor: Miss mama

Podeli tekst: