I tako je mama iz predgrađa u stisci: od zemlje ne može da se živi pa da sedi kući i gaji decu i brokoli, a od plate možda i može, ali ona zemlja je mami, svi imaju neko povrće u okolini, a ona sad da nema ništa…
Da se razumemo na početku, predgrađe nije selo, ovo naglašavam, ne zato što bi to mene vređalo, čak naprotiv, nego da biste stekli kompletan uvid kako izgleda život ovde. I da, smatram da su i mame sa sela i mame u gradu u prednosti u odnosu na nas. Zašto, pitate se, i kako to ? Pa, one nemaju to razapinjanje između želja i mogućnosti , tu slobodu izbora…
Piše: Jasmina Jovanović
Evo recimo ovako: mame sa sela rade na svom velikom seoskom imanju, sa svojim velikom porodicom, ne dolazi u obzir razmatranje da se mama sa sela negde zaposli da još dodatno da radi. (Naravno, da ima slučajeva, evo priznajem za sve one što će analizirati ovaj tekst od A do Š.) Isto tako mami iz grada neće pasti na pamet (ili veoma retko, dragi inspektori teksta) da iznajmi njivu negde 30 km od centra i svako posle podne putuje tamo da zaliva paradajz. Eto,zato je važno naglasiti razliku između predgrađa, sela i grada. U tu ruku, mami predgrađa je najteže. Njoj je posao uglavnom u gradu (u koji mora da ide zbog plate) a bašta, voćnjak, cveće, pilići,i prasići su joj ispred nosa. Naravno ako ona to želi .A opet, u opštoj krizi, opštem spoznanju kakve otrove i pokojne mrcine od mesa jedemo, mama ne može da gleda kako u njenom dvorištu cvetaju perunike i ruže. Ne, nemam ništa protiv perunika, ni ruža, nego naglašavam da će svaka osvešćena žena sve i da nema dovoljno mesta za pravu baštu, stisnuti malo muškatle i posaditi koji struk paradajza, o krastvcu da ne pričamo, njemu mesto ne treba, on će uz kanap na nebesa….
I tako je mama iz predgrađa u stisci: od zemlje ne može da se živi pa da sedi kući i gaji decu i brokoli, a od plate možda i može, ali ona zemlja je mami, svi imaju neko povrće u okolini, a ona sad da nema ništa… Muke ljute. A opet ako zasadi, mora svaki čas nešto oko njega da prčka, da plevi zaliva, okopava, štiti od štetočina. A dok ona to radi – ko će da kuva, pegla,usisava, briše, glanca, dinsta, popije kafu sa komšinicom, ode kod frizera, čita deci, pomogne im oko domaćeg, golica ih, ljubi ,sluša njihove recitacije….i ko zna šta sve još ne? Ili, najgori scenario, ona sve tako posadi i sve je super i lepo napreduje, i onda rokne grad i sve obrsti, i ničega joj nije žao kao izgubljenog vremena. Da, toliko je nepredviđenih situacija koje mogu da upropaste baštu mami koja je ukrala vreme od svoje dece da bi podigla tu baštu. Jedne godine kada su jagode rodile toliko da sam razmišljala da u vreme njihovog zrenja uzmem godišnji odmor da bih postigla da skuvam džemove, sokove i slične poslastice, par dana pre njhovog zrenja padala je kiša kao iz kabla tako da su strunule ne stigavši ni da postanu roze, a nekmoli da pocrvene do zrelosti. Bilo je tako depresivno brati ih da bi ih bacila, jer nisu smele da ostanu na živićima da ne muče biljku i ne prouzrokuju neku bolest.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Razvedena majka nije jadna žena. Ona je žena borac. Umesto što je ogovarate, poštujte je
Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan....
Nije valjda da decu šalješ u vrtić, a ti ne radiš?!
Tebi je lako, ti ne radiš. Kad to čujem odmah se iznerviram jer ako ne radim ne znači da se izležavam po ceo dan – kaže besno Beograđanka Nena M....
Dvostruki standardi: Mame osuđujemo za svaku sitnicu, a tate hvalimo i kada greše!
Ember Vordel, mama dvoje dece, na mreži TikTok je podelila objavu o dvostrukim standardima kada je u pitanju percepcija majki i očeva. Video počinje tako št prikazuje jednog tatu kako...
„Jedan dan, jedan život“ – knjiga o putu ličnog i duhovnog usavršavanja
MAJA MILIĆEVIĆ, NAŠA NAJPOZNATIJA UČITELJICA JOGE I TRANSCEDENTALNE MEDITACIJE, OBJAVILA JE ELEKTRONSKU KNJIGU „JEDAN DAN, JEDAN ŽIVOT“ Kroz svakodnevne vežbe i male promene tokom svakog dana možemo da osnažimo prirodnu...
Divan tekst, sve je receno onako kako jeste… a ja bih jos dodala: svi vole da dobiju zdrave i ukusne plodove iz vase baste, a za motiku se niko ne hvata! Ziva istina! Ko nije zasadio biljku u svom zivotu, nece znati da ceni trud i vreme onoga ko mu istu daruje.
Svim zenama zelim da istraju u svojim namerama da hrane svoju decu iz sopstvenih basta, jer je to mnogo vise od zdrave hrane…procitajte sta kaze Anastasija iz Rusije (serijal knjiga Vladimira Mergea) o ovoj temi, i videcete koliko je vazno imati parce svog raja.
Sretno!
Ta sam! Još na sve gore navedeno pridodaj, pored petogodišnjakinje, i malu bebu 🙂
Reših da sa zemljom ove godine smanjim druženje. Muž preuzima obavezu oko paradajza. Jagode neokopane, samo oplevljene, a evo večeras ubrasmo njihov prvi rod. Maline se raspupele (isto samo oplevljene). Zemlja kao da se zahvaljuje što je ne drndamo previše, k’o da veli: ”Mogu ja to i sama!” 🙂
Zivela u gradu pa kupili stariju kucu u 20km udaljenom selu.Veliko dvoriste,basta,renoviranje + posao i putovanje do posla. Ali sve smo savladali zajedno suprug i ja.Kako ko je stigao tako je nesto odradio u basti,oko kuce,dvorista…Tako da vas potpuno razumem.Ali eto citajuci vas text,niste sama ako sam dobro razumela,imate supruga…Gde je on u svemu tome?