Pismo mame iz predgrađa beogradskim mamama

Da se razumemo na početku, predgrađe nije selo, ovo naglašavam, ne zato što bi to mene vređalo, čak naprotiv, nego da biste stekli kompletan uvid kako izgleda život ovde. I da, smatram da su i mame sa sela i mame u gradu u prednosti u odnosu na nas. Zašto, pitate se, i kako to ? Pa, one nemaju to razapinjanje između želja i mogućnosti , tu slobodu izbora…

Piše: Jasmina Jovanović

Evo recimo ovako: mame sa sela rade na svom velikom seoskom imanju, sa svojim velikom porodicom, ne dolazi u obzir razmatranje da se mama sa sela negde zaposli da još dodatno da radi. (Naravno, da ima slučajeva, evo priznajem za sve one što će analizirati ovaj tekst od A do Š.) Isto tako mami iz grada neće pasti na pamet (ili veoma retko, dragi inspektori teksta) da iznajmi njivu negde 30 km od centra i svako posle podne putuje tamo da zaliva paradajz. Eto,zato je važno naglasiti razliku između predgrađa, sela i grada. U tu ruku, mami predgrađa je najteže. Njoj je posao uglavnom u gradu (u koji mora da ide zbog plate) a bašta, voćnjak, cveće, pilići,i prasići su joj ispred nosa. Naravno ako ona to želi .A opet, u opštoj krizi, opštem spoznanju kakve otrove i pokojne mrcine od mesa jedemo, mama ne može da gleda kako u njenom dvorištu cvetaju perunike i ruže. Ne, nemam ništa protiv perunika, ni ruža, nego naglašavam da će svaka osvešćena žena sve i da nema dovoljno mesta za pravu baštu, stisnuti malo muškatle i posaditi koji struk paradajza, o krastvcu da ne pričamo, njemu mesto ne treba, on će uz kanap na nebesa….

I tako je mama iz predgrađa u stisci: od zemlje ne može da se živi pa da sedi kući i gaji decu i brokoli, a od plate možda i može, ali ona zemlja je mami, svi imaju neko povrće u okolini, a ona sad da nema ništa… Muke ljute. A opet ako zasadi, mora svaki čas nešto oko njega da prčka, da plevi zaliva, okopava, štiti od štetočina. A dok ona to radi – ko će da kuva, pegla,usisava, briše, glanca, dinsta, popije kafu sa komšinicom, ode kod frizera, čita deci, pomogne im oko domaćeg, golica ih, ljubi ,sluša njihove recitacije….i ko zna šta sve još ne? Ili, najgori scenario, ona sve tako posadi i sve je super i lepo napreduje, i onda rokne grad i sve obrsti, i ničega joj nije žao kao izgubljenog vremena. Da, toliko je nepredviđenih situacija koje mogu da upropaste baštu mami koja je ukrala vreme od svoje dece da bi podigla tu baštu. Jedne godine kada su jagode rodile toliko da sam razmišljala da u vreme njihovog zrenja uzmem godišnji odmor da bih postigla da skuvam džemove, sokove i slične poslastice, par dana pre njhovog zrenja padala je kiša kao iz kabla tako da su strunule ne stigavši ni da postanu roze, a nekmoli da pocrvene do zrelosti. Bilo je tako depresivno brati ih da bi ih bacila, jer nisu smele da ostanu na živićima da ne muče biljku i ne prouzrokuju neku bolest.

Deset najvažnijih životnih lekcija kojima nas je naučio “Mali princ”:

Učimo decu probaju nešto da poprave na ovom svetu

Čarolija praznika je u radosti davanja, a ne trošenja

8 stvari koje deca znaju bolje od vas

„Jedan dan, jedan život“ – knjiga o putu ličnog i duhovnog usavršavanja

MAJA MILIĆEVIĆ, NAŠA NAJPOZNATIJA UČITELJICA JOGE I TRANSCEDENTALNE MEDITACIJE, OBJAVILA JE ELEKTRONSKU KNJIGU „JEDAN DAN, JEDAN ŽIVOT“ Kroz svakodnevne vežbe i male promene tokom svakog dana možemo da osnažimo prirodnu...

Dokle će razvedene žene optuživati da “nisu porodične”?

  Znala sam do sada da na razvedene žene kod nas, u OVOJ sredini, gledaju kao na raspuštenice/opasnice/lujke/karijeristkinje/spremne-na-sve.... Od skoro čuh i novo određenje: "one nisu porodične". Ono što se...

Psihološki problemi pritiskaju žene koje se bore sa neplodnošću

Autor: Katarina Đorđević Svaki sedmi par na planeti ima problem s neplodnošću, a broj partnera na Balkanu koji ne mogu da postanu roditelji porastao je za trećinu u poslednje tri...

„Mama, a šta je to 8. mart?“

„Mama, a šta je to 8. mart?“ „To je jedan praznik...“ „Kakav praznik? Kao Nova godina ili Božić?“ „Tako nekako. To je praznik kojim se obeležava borba za prava žena...“...