Pismo mame iz predgrađa beogradskim mamama

Da se razumemo na početku, predgrađe nije selo, ovo naglašavam, ne zato što bi to mene vređalo, čak naprotiv, nego da biste stekli kompletan uvid kako izgleda život ovde. I da, smatram da su i mame sa sela i mame u gradu u prednosti u odnosu na nas. Zašto, pitate se, i kako to ? Pa, one nemaju to razapinjanje između želja i mogućnosti , tu slobodu izbora…

Piše: Jasmina Jovanović

Evo recimo ovako: mame sa sela rade na svom velikom seoskom imanju, sa svojim velikom porodicom, ne dolazi u obzir razmatranje da se mama sa sela negde zaposli da još dodatno da radi. (Naravno, da ima slučajeva, evo priznajem za sve one što će analizirati ovaj tekst od A do Š.) Isto tako mami iz grada neće pasti na pamet (ili veoma retko, dragi inspektori teksta) da iznajmi njivu negde 30 km od centra i svako posle podne putuje tamo da zaliva paradajz. Eto,zato je važno naglasiti razliku između predgrađa, sela i grada. U tu ruku, mami predgrađa je najteže. Njoj je posao uglavnom u gradu (u koji mora da ide zbog plate) a bašta, voćnjak, cveće, pilići,i prasići su joj ispred nosa. Naravno ako ona to želi .A opet, u opštoj krizi, opštem spoznanju kakve otrove i pokojne mrcine od mesa jedemo, mama ne može da gleda kako u njenom dvorištu cvetaju perunike i ruže. Ne, nemam ništa protiv perunika, ni ruža, nego naglašavam da će svaka osvešćena žena sve i da nema dovoljno mesta za pravu baštu, stisnuti malo muškatle i posaditi koji struk paradajza, o krastvcu da ne pričamo, njemu mesto ne treba, on će uz kanap na nebesa….

I tako je mama iz predgrađa u stisci: od zemlje ne može da se živi pa da sedi kući i gaji decu i brokoli, a od plate možda i može, ali ona zemlja je mami, svi imaju neko povrće u okolini, a ona sad da nema ništa… Muke ljute. A opet ako zasadi, mora svaki čas nešto oko njega da prčka, da plevi zaliva, okopava, štiti od štetočina. A dok ona to radi – ko će da kuva, pegla,usisava, briše, glanca, dinsta, popije kafu sa komšinicom, ode kod frizera, čita deci, pomogne im oko domaćeg, golica ih, ljubi ,sluša njihove recitacije….i ko zna šta sve još ne? Ili, najgori scenario, ona sve tako posadi i sve je super i lepo napreduje, i onda rokne grad i sve obrsti, i ničega joj nije žao kao izgubljenog vremena. Da, toliko je nepredviđenih situacija koje mogu da upropaste baštu mami koja je ukrala vreme od svoje dece da bi podigla tu baštu. Jedne godine kada su jagode rodile toliko da sam razmišljala da u vreme njihovog zrenja uzmem godišnji odmor da bih postigla da skuvam džemove, sokove i slične poslastice, par dana pre njhovog zrenja padala je kiša kao iz kabla tako da su strunule ne stigavši ni da postanu roze, a nekmoli da pocrvene do zrelosti. Bilo je tako depresivno brati ih da bi ih bacila, jer nisu smele da ostanu na živićima da ne muče biljku i ne prouzrokuju neku bolest.

Božidar Mandić: Kad dete ponovo bude dete, svet će sasvim drugačije izgledati

Pouke Marine Cvetajeve deci: Ako vam kažu: „Tako niko ne radi“ odgovorite: „Ja sam – neko!“

Zašto sam ćerke naučila da štrikaju

Dositej Obradović: Budimo razumni

Gospodarica kosmosa

Autor: Supermama Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za...

Žene se u Srbiji najčešće razvode sa 40: Sve što treba da znate o postupku razvoda braka

Žene se u Srbiji najviše razvode kada napune 40 godina. Ovo je najstresniji trenutak u životu, a advokat odgovara na najčešća pitanja Kako da pokrenem postupak za razvod braka, koliko...

Vreme u kome se od trudnica i majki očekuje da budu manekenke

Priredila Zorica Marković Arik Sigman u knjizi "Savršeno telo - srećan život? Kako žudnjom za savršenim telom uništavamo sreću" (Psihopolis, 2018) kaže da je previše često morao da ispravlja probleme nastale zbog...

Jednom kad ne bude interneta

Piše: Jasmina Jovanović Čekam. Strpljivo čekam neku... pa ne znam, recimo elektromagnetnu oluju (ako takvo nešto postoji) ili neka zračenja sa sunca, meseca, šta ti ja znam, nešto što neće...