O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.
Broj ljudi rođenih s autizmom svake godine raste, no da li smo spremni za suživot s njima? O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.
- Šta je najvažnije u opštenju sa detetom koje ima autizam?
Najvažnija je emocionalna pozadina. Trudimo se da sve fraze i rečenice izgovorimo u isključivo pozitivnom ključu i da govorimo veoma-veoma polako, mirno i neutralno.
- Šta treba da znamo pre nego što počne komunikacija s autističnim detetom?
Treba da tačno znamo šta u tom času želimo od deteta. Treba da postavimo sebi jasan cilj: “Želim da jedemo.” Kada smo postavili cilj, razmislićemo na koji način tu informaciju da mu prenesemo.
Rešavanje zagonetke autizma
- Kako da formulišemo to što imamo da kažemo detetu s autizmom?
Koristimo jasno strukturirane fraze, gde ćemo akcenat odmah staviti na to što želimo da mu prenesemo. Na primer: “Hoćeš li bananu?” ili “Sedi na stolicu.” Ako je potrebno, reči ćemo propratiti odgovarajućim gestom, ili recimo nekim vizuelnim prizorom, slikom, npr.: “Hoćemo li da bacamo loptu?” i pokazujemo rukama kao da bacamo loptu.
Ne treba da opterećujemo iskaz mnoštvom drugih reči tipa: “Gle, hajde da pogledamo, malo ćemo da sednemo i otvorimo knjigu da vidimo šta to lepo ima u našoj knjizi…” U tom slučaju govorenje se pretvara u šum i prestaje da bude funkcionalno. A naš zadatak je da naše govorenje bude funkcionalno i maksimalno razumljivo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Ono što ćerka nije mogla da dobije od majke izranja kao nerealna potreba
Nezadovoljavajuća veza između majke i ćerke, koja ostaje nerazrešena, preti svim drugim vezama. Kada ćerka ne može da se odvoji od majke ili kada ne želi ili nije u stanju...
Nema komentara.