Pravila opštenja s autističnim detetom

O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.

Broj ljudi rođenih s autizmom svake godine raste, no da li smo spremni za suživot s njima? O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.

Šta je najvažnije u opštenju sa detetom koje ima autizam?

Najvažnija je emocionalna pozadina. Trudimo se da sve fraze i rečenice izgovorimo u isključivo pozitivnom ključu i da govorimo veoma-veoma polako, mirno i neutralno.

Šta treba da znamo pre nego što počne komunikacija s autističnim detetom?

Treba da tačno znamo šta u tom času želimo od deteta. Treba da postavimo sebi jasan cilj: “Želim da jedemo.” Kada smo postavili cilj, razmislićemo na koji način tu informaciju da mu prenesemo.

Rešavanje zagonetke autizma

Kako da formulišemo to što imamo da kažemo detetu s autizmom?

Koristimo jasno strukturirane fraze, gde ćemo akcenat odmah staviti na to što želimo da mu prenesemo. Na primer: “Hoćeš li bananu?” ili “Sedi na stolicu.” Ako je potrebno, reči ćemo propratiti odgovarajućim gestom, ili recimo nekim vizuelnim prizorom, slikom, npr.: “Hoćemo li da bacamo loptu?” i pokazujemo rukama kao da bacamo loptu.

Ne treba da opterećujemo iskaz mnoštvom drugih reči tipa: “Gle, hajde da pogledamo, malo ćemo da sednemo i otvorimo knjigu da vidimo šta to lepo ima u našoj knjizi…” U tom slučaju govorenje se pretvara u šum i prestaje da bude funkcionalno. A naš zadatak je da naše govorenje bude funkcionalno i maksimalno razumljivo.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana