Škola
Obrazovanje je u našoj porodici veoma važno.
- Advertisement -
- svakog radnog dana od 6 do 8 uveče deca su učila. Nema gledanja televizije, kompjutera, igranja dok ne provedu ta dva sata u učenju. Ko nije imao domaći, čitao je knjige. Onoj deci koja su bila još mala za školu, neko drugi je čitao knjige za to vreme. Posle toga su mogli da rade štagod su hteli do vremena za spavanje.
- morala su da idu na razne sekcije u okviru škole a mi smo im bili na raspolaganju ako im je trebala bilo kakva pomoć.
- ako bi se neko od njih žalio na nastavnika, govorio da ga nastavnik mrzi ili da nije pravičan, naš odgovor je bio da mora sam da pronađe način da se izbori sa tim, zato što će možda, govorili smo, kasnije imati šefa na poslu koji ih neće voleti. Krivica za loše učenje ne može biti nastavnikova, već uvek od učenika zavisi hoće li naučiti lekciju.
Probirljivost u jelu ne dolazi u obzir
- uvek smo svi zajedno doručkovali i večerali. Doručak je bio u 5.15h ujutru, posle čega su deca završavala svoje obaveze u kući pre odlaska u školu. Večera je bila u 17.30 časova
- i supruga i ja smo mrzeli kad smo bili mali a roditelji nas terali da pojedemo sve iz tanjira. Naše pravilo je bilo da damo deci prvo ono što su najmanje volela (povrće), a posle nešto drugo. Nisu morali sve da pojedu, i mogli su da ustanu od stola kad su hteli. Ako bi se neko od njih žalio da je gladan, mi bismo podgrejali u mikrotalasnoj ono što je ostavio u tanjiru. Ni tada nisu morali da jedu. Ali, ne bi dobili drugo jelo za sledeći obrok dok god to ne pojedu
