Svako dete je po prirodi znatiželjno – staviće prste u svaki uređaj koji imamo u kući samo da vidi šta ima unutra; mogu se iznenada setiti da sami poprave lanac na biciklu i priklješte prste, a najgori su svakako padovi. Upravo tada se najčešće dešavaju prelomi kostiju kod dece.
Deca do polaska u školu padnu bar pedesetak puta, u osnovnoj školi se taj broj povećava, što u školskom dvorištu, što na odmoru, pa tek na treningu!
Srećom, nije svaki pad obavezno i prelom.
Roditelji, obratite pažnju, ako nakon pada prst, ručni zglob, podlaktica ili lakat nisu normalnog oblika i izgledaju neubičajeno krivo ili ako postoji rana na koži koja nagoveštava prelom, dete treba odmah odvesti u bolnicu. Ako je prst, zglob ili podlaktica normalnog oblika i dete ih može pomerati bez prevelikog bola, stavite kocke leda na udareni deo ruke ili noge.
Ako ne stignete odmah, dete odvedite malo kasnije na pregled.
Kako se mogu prepoznati prelomi kostiju kod dece:
– kada se prilikom ozlede začuje onaj reski zvuk krckanja ili pucanja
– ozleđeni deo dela je modar, osetljiv na dodir
– dete oseća bol prilikom pomeranja ruke ili noge, kao i prilikom dodira ili pritiska; ako je noga ozleđena, bolno podnosi svoju težinu
– ozleđeni deo tela izgleda deformisan
Kod velikih preloma, slomljena kost može probiti kožu.
Savet: ako sumnjate da je dete definitvno polomilo kost, odmah ga vodite kod doktora.
Rentgen dijagnostika
Rentgen ( X-zraci) dijagnostika je jedini način da se sigurno provere prelomi kostiju kod dece. Ako dete trpi veliki veliki bol, ima otečenu ruku ili nogu, otežano se kreće, potrebna je procena doktora. Prelomi su nezgodni jer se mogu javiti prelomi i osovine kosti, ali i zlgoba kao i deo kostiju.
Osobina kostiju kod dece
Dečije kosti su nežne i osetljive jer su, naravno, mekše, imaju mekšu hrskavicu blizu kraja kosti, koje dopušta kostima da rastu i produžavaju se. Budući da hrskavica nema kalcijum, ona se na rentgenskom snimku pojavljuje kao tanka nit. Budući da je kost mekša u tom delu koji raste, uobičajeno je da se u ovom delu javljuju prelomi kosti kod dece. Ako su pravilno lečene, frakture na ruci i ručnom zglobu neće se kasnije deformisati.
Kod dece sve rane brzo zarastaju i to je odlično. Većina fraktura zaraste za mesec dana.
Nakon loma, kad kost zaraste, ona ima sposobnost „preoblikovanja“ (specifični proces resorpcije i formiranja kostiju) a to je primetno kako dete raste. Ponekad deo ruke ili noge možda neće biti savršeno ravni, tome je razlog baš ova sposobnost „preoblikovanja“, pogotovu kod mlađe dece.
Doktori su napravili tabelu sa karakteristikama preloma kod dece i kod odraslih, i tu prave velike razlike, jer mlada kost nema istu gustinu, više je porozna te je sklona naprsnućima i pucanju. Ono što je pozitivno i uvek uliva nadu u potpuno ozdravljenje polomljene kosti kod deteta je podatak da dečja kost zarasta brže.
Deca zaista umeju dobro da se čuvaju, padaju stalno, ali ako to tako može da se kaže – padaju „pravilno“, imaju izraženi instikt za držanje ravnoteže. Ali, kada ipak dođe do pada, deca opet instinktivno padaju na ruke, tj. pridržavaju se rukama kako ne bi udarili glavu ili neki drugi deo tela i tako se dešava da su kod dece najčešće frakture ruku od 65 – 75%.
I to najčešće padaju na lakat.
Zglob lakta je složeni sistem, sastoji se čak od tri zgloba sa zajedničkom zglobnom čahurom i šupljinom, tu su i arterije, limfni sudovi, nervi, sve je tako povezano da čini pravu mrežu i svaki milimetar ima važnu ulogu u pomeranju i savijanju lakta.
Pravilna dijagnostika i kako se leče prelomi kostiju
Da bi se pravilno lečio prelom kostiju kod dece neophodno je poznavati dečju konstituciju, uzrast deteta, prethodne bolesti, kako bi doktor doneo tačnu dijagnozu. Za ovo je, pored spomenutog, potrebno poznavati lokalizaciju preloma i stepen deformiteta.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, pregleda, pregleda skenerom i drugim aparatima. Nakon određivanja stepena preloma, radi se Rtg nalaza i klinička slika i donosi se odluka o daljem lečenju deteta.
Prelomi, tj. frakture mogu biti otvoreni i zatvoreni pa tako i lečenje preloma kod dece može biti ortopedsko i hirurško. Neoperativno lečenje predstavlja primer gipsane imobilizacije lakta nakon repozicije kada se ruka imobiliše u nadlaktnoj gips šini (dete može da pokreće ruku nakon 3 nedelje) ili tehnika „koštane torbe“ kada se ruka postavlja u maramu i lakat visi slobodno.
Hirurški zahvati su neophodni kod većih preloma, u današnje vreme su veoma uspešni i postoje razne metode operacija kod kojih je najvažnije dobra fiksacija preloma (kada se zglob fiskira iglama, zavrtnjima ili pločicama).
Rehabilitacija, kondicione vežbe – šta je sve potrebno za oporavak?
Da bi dete nakon skidanja gipsa povratilo normalne funkcije ruke ili noge, trebalo bi da radi vežbe (kondicione vežbe). Mada, kondicione vežbe zdravih delova tela treba raditi i dok su ruka ili noga imobilisani. Tako se ojačava musklatura i tonus mišića celog tela.
Fizikalne metode kod preloma lakta su kineziterapija, fototerapija, lasersko zračenje, elektroterapija, hidroterapija, radna terapija.
Sve one pomažu i sjajna su pomoć kod ojačanja muskulature i koštanog sistema nakon preloma kostiju. Kineziterapijske vežbe su najčešći oblik vežbi kod dece. Mladi pacijent radi samostalno ili uz pomoć terapeuta i njihov cilj je smanjenje bolova, povećanje elastičnosti zglobnih struktura.
Izvode se u sali ili na otvorenom prostoru, mogu se raditi i na spravama ili bez njih. Kineziterapija je takav metod rehabilitacije gde treba dozirati broj ponavljanja, trajanje procedure, vrste pokreta i brzinu izvođenja vežbi.
Ostali načini rehabilitacije podrazumevaju korišćenje struje, svetlosti i vode u procesu oporavka. Fototerapija podrazumeva izlaganje povređenog dela tela svetlosnom snopu, elektroterapija se obavlja naelektrisanim elektrodama i ostalim vrstama naizmeničnih srednje frekventnih struja, a hidroterapija je metoda lečenjem toplom i hladnom vodom.
Izvor: Doktor online
Pročitajte i: Kako da znate da li su vaša deca meteoropate
