2. Kritički stav
Psiholog Karl Rodžers (Carl Rogers) smatra da je „glavna prepreka dvostranoj međuljudskoj komunikaciji upravo naša ‘prirodna’ naklonost kritikovanju, procenjivanju, odobravanju ili neodobravanju izjava drugih osoba ili druge skupine ljudi“.
Bedan je život s prigovaralom. Bračni partneri postoje zato da ih volimo, a ne zato da ih kritikujemo. Osoba preterano sklona prosuđivačkim raspoloženjima oseća se pozvanom da čita i tuđe misli, kao i da na osnovu jednog jedinog tuđeg osećaja donosi zaključak o motivima. Takva osoba voli da prekida i upotrebljava izazovne reči (za koje pouzdano zna da će biti uvredljive). Druga njena karakteristika jeste sarkastičnost. Ponekad se takva kritička priroda sakrije u namrgođeno ćutanje, ili u suprotnost: u vikanje.
Događa se da jak osjećaj inferiornosti izazove kritički stav, tj. da druge ljude svodimo na „svoju mjeru“, kako se više ne bismo osećali tako nedoraslima. Koji mu god bio uzrok, kritičko držanje mora biti bračna barikada koju valja srušiti. Za one koji su izrazito skloni kritikovanju zapisan je poziv na preispitivanje vlastitog života: „…izvadi najprije brvno iz svoga oka, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka svoga brata.“*
