Pretvarajuća igra i njen značaj za dečji razvoj

Pretvarajuća igra je u uzrastu od 18 meseci do 6 godina bitna zato što utiče na razvoj kognicije i metakognicije, socijalne kompetentnosti, razvoj

Piše: Marija Živković, psiholog i praktičar terapije igrom

Četvrtak je jedan od mojih omiljenih dana, tada odlazim u vrtić na par sati. Kako je stiglo leto (kalendarski NE, ali za mene 35°C  znače tropsko leto), čitavo pre podne deca provode u dvorištu, na terasi se malo odmore i predahnu uz užinu, a onda nastave sa igrom sve do 11:30, kada zaista postaje toplo.

Pre nego počnem svoju novu priču o igri želim da sa vama podelim dve jako bitne informacije.

Prva je ta da je visoki komesarijat za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama davne 1989. godine (kada je moja generacija krenula u prvi razred) prepoznala IGRU kao PRAVO SVAKOG DETETA.

Druga, ništa manje bitna informacija, je da je američko udruženje pedijatara u januaru 2007. godine IGRU prepoznala kao suštinsku za razvoj zato što doprinosi  kognitivnoj, fizičkoj, socijalnoj i emocionalnoj dobrobiti deteta i mladih.

Vraćam se na svoje vreme provedeno sa decom u vrtiću. U prošlom tekstu pisala sam o značaju slobodne igre. Danas pišem o značaju igre koja se dešava tokom slobodne igre a zove se pretvarajuća igra ili pretend play. To su oni trenuci kada deca tokom slobodne igre ulaze u različite uloge. Danas je ta igra izgledala ovako – nekoliko dečaka i devojčica su bili nova vrsta jako brzih pasa koji vole mnogo da jedu određenu vrstu hrane, jedna grupa mlađih devojčica je bila u ulozi graditelja dvorca od drvenih kocki, a grupa starijih dečaka su bili vojnici koji su štitili svoje utvrđenje. Opšti utisak je da su svi jako uživali, a šta se zapravo dešavalo tokom današnje igre iz mog ugla i koje su dobrobiti ove vrste igre.

Prva grupa dečaka i devojčica koji su ušli u ulogu nove vrste pasa su se uglavnom kretali četvoronoške i moj utisak je bio da je u njihovom slučaju najveća dobrobit u oblasti motoričkih sposobnosti. Kretali su se neverovatnom brzinom i sve vreme su se jako glasno smejali. Pozitivne emocije koje su bile vidljive i mogle su se čuti povećavaju efikasnost imunog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema. Fizička aktivnost smanjuje stres, umor, povrede, i smanjuje mogućnost za pojavu depresije. Takođe, povećava opseg kretanja, agilnost, koordinaciju, ravnotežu i fleksibilnost.

Devojčice kao gradtelji dvorca. Kako su one najmlađe u ovom vrtiću mišljenja sam da su dobrobiti igre u njihovom slučaju kognitivne i emocionalno-socijalne prirode. Sve vreme su vodile računa o preciznosti tokom postavljanja drvenih kocki. Jako im je bilo bitno da kocke ne izlaze iz okvira koje su zajednički odredile. Nisam primetila vođu u ovoj “gradnji” pa sam mišljenja da su “radile” na polju emocionalnu fleksibilnost i otvorenosti. Jedan od emocionalnih benefita igre je povećanje smirenosti, otpornosti, prilagodljivost i sposobnost da se nosimo sa iznenađenjima i promenama. To su devojčice jasno pokazale tokom građenja njihovog dvorca. Ne treba zaboraviti i činjenice da igra umanjuje strah, anksioznost, stres i  razdražljivost, stvara radost, intimnost i samopoštovanje.

Treća grupa, starijih dečaka-vojnika, je imala jako zanimljivu igru, koja je tipična za njihov uzrast. Uživali su u njoj istim intenzitetom kao i ostale grupe dečaka i devojčica. Benefiti njihove igre su socijalne prirode – povećanje empatije, saosećajnosti i deljenja; stvaranje novih  mogućnosti i novih izbora. Svako ko je želeo mogao je da im se pridruži u igri čime se promovišu odnosi zasnovani na uključivanju umesto isključenja; boreći se protiv zamišljenog neprijatelja, komunicirali su isključivo neverbalnim putem što poboljšava neverbalne sposobnosti. Moj najjači utisak njihove igre je to što su bili apsolutno skoncentrisani na igru što pojačava pažnju i brinuli se jedni o drugima što pojačava afektivnu vezanost.

Karen Stagniti (2013) u jednom od svojih članaka koji se odnose na važnost pretvarajuće igre navodi da je ovakva igra u periodu od 18 meseci do 6 godina bitna zato što utiče na razvoj kognicije i metakognicije, socijalne kompetentnosti, razvoj sposobnosti za rešavanje problema (konvergentno i divergentno mišljenje), poboljšanje fine i grube motorike, razvoj jezika, emocionalno razumevanje, razumevanje konteksta, razvoj kreativnosti i naracije.

Ono što zapravo želim da podelim sa vama sada i ono što želim da delim u budućnosti su naučno dokazane činjenica da je IGRA ZABAVNA, KREATIVNA, OSLOBAĐA OD STRESA, OHRABRUJE, PODSTIČE POZITIVNU SOCIJALNU INTERAKCIJU. Dozvolimo deci da se igraju na način koji oni sami odaberu jer to ima nebrojene dobrobiti  za njihov rast i razvoj.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Psihoterapeut Milivojević: Dečiji zaključci, temelj logičkog sistema

Jedna od tema kojih se dotakao tiče se usađenih obrazaca koje svi mi dobijamo tokom odrastanja u porodici i koliko ti usvojeni obrasci utiču na naše kasnije odnose i posao.

17 godina života kroz fotografije – „Majka kao kreator“

Fotograf Eni Vang napravila je projekat u kom je 17 godina fotografisala svog sina

Dete je počelo da udara druge u vrtiću. Šta je razlog i kako to da rešite

Mala deca ne mogu baš sasvim da razumeju uticaj svog ponašanja na druge. Zato je važno da mu objasnite da kada udari drugo dete, ono se ne oseća lepo..

Zašto deca imaju više očevih gena

Svaki roditelj je tehnički doprineo polovinom gena genomu dece, otprilike 60 procenata tatinih gena je ekspresivnije od maminih.

Zabrinjavajući rezultati male mature: Đaci iz 60 odsto okruga u Srbiji ispod proseka

Učenici iz čak 60 okruga u Srbiji imaju ispodprosečna postignuća na sva tri testa završnog ispita, pokazuje izveštaj o realizaciji junske male mature koji je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img