Priče u prolazu: La Bamba

Ove majke sa đecom na moru nit tamo nit ovamo. One su ti neđe između. Nisu ni za La Bambu a ne mogu ni na groblje.

Piše: Ivana Mićić, Mama zašto

Hodam pravo. Korak mi je lak. Imam 35 al ko da mi je 5. Sve je super. Sve je dostižno i lagano.

Leto je, more je, 45 stepeni je.

Haljina crvena na bele tufne. Gore malo šira, dole malo uža al može da prođe. Sve može da prođe danas. Nije do haljine, do mene je. Haljina me je samo prihvatila i prilagodila se koliko je mogla. Ona se ne žali, neću ni ja.

Zaustavljam se na pešačkom prelazu. Automobili jure i ne obraćaju pažnju na znojave pešake na usijanom betonu. Nije do njih, do pešaka je. Ko im je kriv što nisu u kolima. Sačekaće, pa će doći i njihovo vreme. Vreme pešaka će odrediti onaj iza njih, oni ne mogu sada da staju. Leto je, more je, život ne sme da čeka sada.

Ulazim u treći minut stajanja i osećam kako moje petogodišnje noge dobijaju oblik tridesetpetogodišnje mene. Odjednom vene počinju da me peckaju i shvatam da nemam šešir. Počinjem da se ljutim. Gledam oko sebe tražeći žrtvu koju bih mogla popreko da pogledam i izrazim nezadovoljstvo ali bezuspešno.

Iza mene oglasna tabla usijana na suncu. Sa jedne strane poster za nastup folk dive u diskoteci “La Bamba” a sa druge strane uredno raspoređene čitulje u dva skladna reda.

Stojimo sami, usijani asfalt, ja i ulična oglasna tabla.

– Šta je gospođo, ne staju vam više na pešačkom prelazu da vam trube i traže broj telefona?

– Izgleda.

– Ne izgleda Boga mi, nego jeste tako. Vide te silne lopatice što vam ispadaju iz ranca pa ko vele – “Još jedna nadrndana keva na moru”.

– Sve vi znate o životu i kevama.

– O kevama znam ponešto jer ih svakodnevno gledam kako bjesne i psuju ovde dok čekaju da pređu ulicu sa đecom. Šta će žene. I one bi da žive a stislo ih sa svih strana. Nit su tamo nit ovamo.

– A šta je tamo a šta ovamo?

– Pa zar ti nijesi viđela ovu našu oglasnu tablu na autobusku stanicu? S lijeve strane ti je tamo a sa desne ovamo. Neki su tamo a neki ovamo. Ove majke sa đecom na moru nit tamo nit ovamo. One su ti neđe između. Nisu ni za La Bambu a ne mogu ni na groblje.

– I to je sve? Samo te dve opcije?

– Sve vala. Sve ti stane na tu oglasnu tablu. Vasji Božiji život ti je tu. Il si na čitulji il si u red za cirkusku kartu. Život ne nudi mnogo opcija za žive. Dok si živ valja ti vazda igrati i vrtiti kolo sreće a onda lagano pređeš na onu stranu. Malo La Bamba, malo groblje u Kute. Mi u malim mjestima na život gledamo ko na ovu oglasnu tablu. Sve ti je to gospođo moja jednostavna rabota. Vi iz velikih gradova dođete ovde pa živce pogubite na prvom pješačkom prelazu. Sve vam nešto teško, nešto komplikovano, nešto neđe žurite da nešto stignete. Preskočili bi La Bambu jurišajući ka cilju a nemate pojma da posle La Bamba ima samo ovaj ođe lijevi dio za groblje u Kute.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: