Prema podacima američkog Koledža za alergije, astmu i imunologiju, astma je najčešća hronična bolest kod dece jer jedno od desetoro dece ima problema sa astmom zbog koje često izostaju iz škole i koriste agresivne terapije.
Deca koja imaju astmu, imaju osetljiva pluća koja se lako nadraže i upale kada dođe do kontakta sa nekim alergenom ili respiratornom infekcijom. Uzročnik pojave astme kod dece nije u potpunosti poznat, a smatra se da je najveći krivac osetljivi imunitet. Može da bude i posledica komplikovanih zapaljenja u ranijem dobu, ali i izloženost duvanskom dimu i zagađenju.
Uobičajeni simptomi astme su često kašljanje, šištanje iz grudi pri disanju, gubitak daha, oticanje u grudnom košu i bol. Pored ovih mogu da se jave i poteškoće u spavanju zbog otežanog disanja i kašljanja, otežani oporavak nakon bronhitisa i respiratorne infekcije, umor. Simptomi variraju od deteta do deteta i mogu da se pogoršaju ili poboljšaju tokom vremena.
Roditeljima astma kod dece teško pada jer im u mnogome ograničava aktivnosti i život, pa deca često izostaju iz škole, ne mogu da se bave sportom, igraju se i spavaju. Svi ovi simptomi mogu da ostave velike fizičke i psihičke posledice po dete.
Na nesreću ne postoji lek za astmu, ali postoje neki domaći “lekovi” i tertmani kojima roditelji mogu da pomognu deci i olakšaju im simptome, poboljšaju time njihov kvalitet života i spreče dalje oštećenje pluća koja su u razvoju. Ovo su samo neki od saveta roditeljima koji mogu da im pomognu u tretiranju simptoma astme.
Kontrolišite okidače
Alergeni poput polena često su okidači za napad.
Ako znate šta izaziva astmatične napade kod vašeg deteta, moći ćete da kontrolišete te uslove i izbegnete napad. Neki od okidača su: respiratorne infekcije, alergeni poput polena, vežbanje, hladna voda, buđa, bubašvabe, dim cigarete i drugi zagađivači iz vazduha.
