Testiranje je do sada obuhvatalo tri oblasti – razumevanje pročitanog teksta, matematičku i naučnu pismenost, a u buduće će se raditi i test iz finansijske pismenosti.
Uspešnost jednog obrazovnog sistema ogleda se u sposobnosti đaka da sve što su u školi naučili umeju u konkretnim situacijama i da primene. Takve sposobnosti ocenjuje međunarodno Pisa testiranje. Narednog meseca u Srbiji će biti održano probno Pisa testiranje.
Nada Vuković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da probno testiranje počinje 3. aprila i planirano je da traje šest nedelja.
Sledeće Pisa testiranje zakazano je za 2018. godinu, a ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da predstoji kratak period za pripremu.
Dodaje da se krenulo sa ozbiljnim obukama nastavnika, te da se uz naporan rad može napraviti dobar rezultat koji može biti vidljiv tek 2021. godine.
Testiranje je do sada obuhvatalo tri oblasti – razumevanje pročitanog teksta, matematičku i naučnu pismenost, a u buduće će se raditi i test iz finansijske pismenosti.
Finansijska pismenost – šta su krediti, kartice, kako štedeti, racionalno trošiti novac, do sada nije bilo zastupljena u planovima i programima škola u Srbiji, te je Ministarstvo prosvete u saradnji sa Narodnom bankom Srbije organizovalo radionice za finansijsku pismenost koje će početi krajem meseca.
“To će biti elektronsko testiranje. Učenici će, sem testova kojima se proverava funkcionalna pismenost, ove godine dobiti upitnike koji se odnose na njihovu obrazovnu karijeru i na primenu informaciono-komunikacionih tehnologija”, istakla je savetnica ministra prosvete.
Podsetila je da Srbija u Pisa testiranju učestvuje od 2003. godine i dodala da su od 2009. godine školama na raspolaganju edukativni materijali.
“Školskim upravama su svojevremeno dostavljene brošure i priručnici u kojima se nalaze edukativni materijali koji pomažu razvoju kompentencija koje proverava ovo testiranje”, navela je Vukovićeva.
Savetnica ministra prosvete je ukazala da su nastavnici, možda, još uvek opterećeni nekim programima i silabusima koji nisu na putu tih zahteva koje postavlja Pisa istraživanje.
“Međutim, pokazalo se da naša deca veoma lepo reaguju, da pokazuju veliku zainteresovanost za takvu vrstu zadataka i takvi zadaci podstiču njihovu motivaciju za učenje”, istakla je Vukovićeva.
Odgovarajući na pitanje da li im profesori daju dovoljno takvih zadataka, savetnica ministra prosvete rekla je da Ministarstvo nema uvid u to.
“Ali znamo da veliki broj škola pozitivno na to reaguje. U oktobru 2016. sve škole su onlajn odluku koja se odnosila na razvijanje međupredmetnih kompetencija, što doprinosi i razvijanju funkcionalnog znanja”, rekla je Vukovićeva.
Takođe, pripremljen je okvir nacionalnog kurikuluma, koji nosi sa sobom promenjeni pristup nastavi i pomeranje sa, kako kaže, reprodukcije na ishodno planiranje nastave.
Prema njenim rečima, u dogledno vreme ćemo moći da očekujemo drugačije rezultate.
Probno testiranje radiće se u 61 školi, po metodologiji koju će odrediti Savet za Pisa testiranje, koje ima četiri radne grupe.
Na poslednjem Pisa testiranju na kome su učestvovali učenici iz Srbije postignuti su rezultati koji su ispod proseka. Srbija je zauzela 43. mesto od 65 zemalja.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka
Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...
Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina
U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...
Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...
Zašto prećutkujemo svojoj deci istinu o uspehu?
Mnogi od nas još mogu da čuju glas svojih roditelja kako im govori stvari poput: “Kako misliš ti s tim ocenama da upišeš neki dobar fakultet?” ili “Bez dobre škole...
Nema komentara.