Prva bolest koja se širi preko društvenih mreža pogađa devojčice širom sveta

Širom sveta lekari su primetili da se kod tinejdžera najednom razvijaju tikovi. Da li je ovo prva bolest koja se širi preko društvenih mreža?

Foto: Freepik

Pre tri godine, psihijatrica Kirsten Miler-Val počela je da primećuje nešto neobično kod novih pacijenata u svojoj klinici u Hanoveru u Nemačkoj. Tipičan pacijent sa Turetovim sindromom je dečak koji razvija spore i blage motorne tikove – žmirkanje i grimase – u uzrastu između pete i sedme godine, praćene jednostavnim zvucima, poput kašljanja. Samo jedan od deset pacijenata razvije napredniji oblik bolesti sa poznatim simptomom – koprolalijom, odnosno izvikivanjem nepristojnih reči. Čak i tada, većina njih u repertoaru ima samo nekoliko psovki koje ponavlja.

Međutim, ovi novi pacijenti bili su drugačiji. Za početak, bili su stariji – u tinejdžerskom uzrastu – i polovina njih su devojčice. Tikove bi dobili naglo, eksplozivno, i bili su ekstremni; neki su izvikivali preko 100 različitih skarednih reči. Poslednji simptom je naročito zapanjio Miler-Val: “Čak i najozbiljniji dotadašnji slučajevi Turetovog sindroma su pokušavali da sakriju svoju koprolaliju. Tinejdžeri koje je sada imala za pacijente to nisu radili, štaviše, želeli su da pokažu kako pate od ovih simptoma. Posebno zbunjujuće je bilo to što su mnogi od njih nevoljno izvikivali potpuno istu frazu “Ti si ružan.”

Miler-Val, profesorka psihijatrije na Hanoverskoj medicinskoj školi i predsedavajuća Evropskog udruženja za proučavanje Turetovog sindroma, nije bila jedina koja se susrela sa ovim zagonetnim fenomenom. Budući da su stručnjaci koji se bave Turetom dobro povezana zajednica, kroz razmenu iskustava došli su do saznanja da se ova pojava istovremeno dešava u celom svetu. Pre pandemije, 2-3% pedijatrijskih pacijenata sa Turetovim sindromom u Univerzitetskoj klinici Džon Hopkins imalo je akutne simptome poput tikova, što je poraslo na 10-20% prošle godine. U Dečijoj bolnici u Teksasu broj tinejdžera sa iznenadnim tikovima porastao je sa jednog do dva godišnje u vremenu pre pandemije, na čak 60 u periodu od marta 2020. do jeseni 2021.

Prošlog oktobra, na onlajn konferenciji, doktori iz Kanade, Francuske, Velike Britanije i Mađarske razmenili su svoja znanja. Svi su zabeležili porast broja pacijenata sa ovim neobičnim oblikom poremećaja. Pacijenti su dolazili iz najudaljenijih lokacija. Ali svi su imali pristup Tik Toku, Jutjubu i Instagramu.

Četiri meseca pre nego što se u klinici u Hanoveru pojavio prvi pacijent sa novim tipom Turetovog sindroma, dvadesetogodišnji muškarac Jan Cimerman pokrenuo je Jutjub kanal pod nazivom “Oluja u glavi”, kako je nazvao život sa svojim društveno neprihvatljivim i upečatljivim simptomima – izvikivanjem skarednih reči, bacanjem hrane, izazivanjem incidenata u javnosti itd. Cimerman sada ima dva miliona pratioca i popularnu aplikaciju koja dozvoljava korisnicima da skinu njegove “najbolje tikove” kao zvučne fajlove. U njegovoj onlajn prodavnici možete da kupite dukseve, šolje i otirače sa njegovim najčešćim izrekama, od kojih je jedna i “Danas si posebno ružan” – što je skoro ista fraza koju su izgovarali pacijenti Miler-Val.

Cimermanovi simptomi su uticali na tikove njegovih gledalaca. U studiji koju je sprovela na svojim pacijenima, Miler-Val je utvrdila da je 63% njih bacalo hranu i izgovaralo njegove najčešće fraze – od psovki preko reči “krompirići” i “leteće ajkule”. Međutim, kada su istraživači iz njenog tima pitali tinejdžere pred roditeljima da li su gledali Cimermanove video klipove, mnogi od njih su to porekli.

Temi Hederli, neurolog iz londonske dečije bolnice Evelina utvrdila je da njene pacijentkinje imaju tikove poput udaranja po grudima, izvikivanja reči “pasulj” i padanja na kolena. Sve ovo su tikovi dvadesetjednogodišnje britanske influenserke Evi Mekfild, koja ima 14.2 miliona pratilaca na Tik Toku i objavila je i knjigu o tome kako je živeti sa Turetovim sindromom.

Cimerman i Fild su samo dvoje od desetina tzv. “Turet influensera”. Na Tik Toku, video klipovi sa heštegom #tourettes (Turet) su pregledani više od pet milijardi puta.

Neočekivana popularnost ovih videa rezultat je s jedne strane ljudske radoznalosti, a sa druge strane bunta protiv “normalnosti” i trenda slavljenja različitosti. Koprolalija je u suštini kršenje društvenih normi, i privlači ljude kao što ih privlače i komičari kada izgovaraju stvari koje se inače ne smeju reći.

Tinejdžeri koji gledaju ove klipove deo su zajednice u kojoj nailaze na prihvatanje, simpatije i potvrdu. Takođe, uviđaju da su na mrežama najviralniji oni tikovi koji su najskaredniji i vizuelno najupečatljiviji.

Oslanjajući se na neke slučajeve masovnih psihogenih bolesti, iz vremena pre interneta, poput epidemije tikova koja se 2011. pojavila među devojčicama u jednoj njujorškoj srednjoj školi, Kirsten Miler-Val je u avgustu 2021. objavila rad “Zaustavite to! Ovo nije Turet već novi tip masovne sociogene bolesti.” Drugim rečima, društvo, pre svega društvene mreže, širi bolest.

Kategorizovanje novog poremećaja kao masovne psihogene bolesti može objasniti mnoge njene karakteristike, poput uzrasta i pola pacijenata. Procene stručnjaka su da je oko 98% slučajeva ovakvih “epidemija” kroz istoriju zabeleženo kod devojčica. Prva istraživanja pokazuju da su devojčice sklonije da podlegnu pritisku društvenih mreža. Razlika u odnosu na ranije epidemije je što su one bile ograničene na jedno selo, učionicu ili manastir. Danas kada je svet globalno selo, tikovi se šire preko ekrana.

Stručnjaci se još nisu usaglasili oko toga kako da nazovu ovaj novi sindrom i klasifikuju simptome. Neki koriste frazu “ponašanje nalik tikovima” da bi ih razlikovali od Turetovog sindroma. Koncept funkcionalnih tikova dolazi iz jednog drugog stanja pod nazivom funkcionalni neurološki poremećaj ili FNP. Za devojčice koje izvikuju “pasulj” ili “leteće ajkule” FNP je najpribližnija dijagnoza.

Zašto se ovaj set simptoma pojavio baš u ovom trenutku? Smatra se da su pandemija i karantin stvorili savršenu klimu za širenje bolesti preko društvenih mreža. Tinejdžeri su bili izolovani od prijatelja provodeći sate u samoći ispred ekrana. Drugi smatraju da je podložnost tikovima odlika tzv. generacije Z za koju su tipični anksioznost, izolovanost, sklonost depresiji i kompleksima u vezi sa svojim izgledom. Ovo je generacija koja je deo velikog društvenih eksperimenta, prva koja odrasta sa internetom i pametnim telefonima, prva kojoj su životi oblikovani zahtevima algoritama društvenih mreža. Tikovi bi mogli biti njihov način da kažu “Izbavite me odavde”.

Iako tikovi mogu da onemoguće normalno funkcionisanje osobe, oni kratkotrajno mogu da ispune neke psihološke potrebe: tinejdžeri sa tikovima mogu da izostaju uz škole i izbegnu stresne aktivnosti. Mogu da pronađu prijatelje preko interneta i zajednicu sebi sličnih. Dobijaju pažnju i razumevanje od porodice i stranaca na internetu. Oni sa koprolalijom mogu da krše tabue bez posledica – bolest me je naterala. Tikovi u nekim slučajevima pružaju bezgraničnu slobodu – odjednom možete da se ponašate grozno a da vam svi čestitaju i pretplate se na vaš Jutjub kanal. To otežava lečenje jer mnoge pacijentkinje smatraju da im je sa tikovima sasvim lepo.

Naličje priče je da mnoga deca zbog ovih tikova trpe posledice – odustaju od svojih hobija i aktivnosti, ne uspevaju da spavaju bez terapije, doživljavaju probleme na javnim mestima. Šta god bio uzrok ove pojave, njene posledice su stvarne.

Izvor: The Atlantic / Detinjarije

Podeli tekst: