Ako vidite da vaše dete radi nešto što vas kao staratelja mnogo zabrinjava, izbrojte do deset pre nego što reagujete, jer će vas, kao i uvek, iznenaditi i uraditi šta god su zamislili.
BEOGRAD -Prema mišljenju Mišel Vizbi, koja vodi pet Montesori predškolskih ustanova u Eseksu i Hartfordširu, u Velikoj Britaniji, veliki problem današnjih roditelja je to što od svoje dece očekuju previše – nepogrešivost i to u najranijim fazama odrastanja i učenja, a zauzvrat im ne dozvoljavaju da sama pokušavaju i greše, a upravo iz njenog iskustva učenje metodom pokušaja i pogrešaka je osnovno i “normalno” u istraživačkim poduhvatima mališana.
Mišel Vizbi, koja je govorila na četvrtoj godišnjoj konferenciji Montesori evaluacije i akreditacionog tela na temu “Pomaganje deci da se nose sa rizikom”, zabrinuta je šta ovaj običaj danas radi deci.
Dopustite deci da prave greške
“Važno je da dopustite svom detetu da pravi greške. Pustite dete da bude dete. Nikad neće postati ono što njihovi roditelji žele da ono bude,” upozorava ona.
Njeni vrtići se umnogome vode filozofijom o ohrabrivanju dece da budu samostalna i da uče kroz greške. “U našim vrtićima imamo mnogo treninga sa osobljem na temu koliko je važno imati poverenja u decu.”
“Takođe, razgovaramo sa roditeljima o tome koliko je bitno da puste svoju decu da rizikuju i u stvari, radi se o tome da ti, kao vaspitaču, roditelji veruju,” kaže ona.
“Jasno stavimo do znanja roditeljima da dopuštamo deci da rizikuju – od penjanja na drveće, do toga da sami sebi sipaju piće i koriste prave noževe da seku užinu, do jednostavnih zadataka u izborima tokom dana – za kakvo učenje se odluče i kako će im proteći dan. Možda na kraju u evidenciji nećete videti nešto posebno, ali ćete videti pravu sliku detetovih sposobnosti i interesa.”
Pravila
Priznaje da postoje pravila kod davanja deci više slobode, ali dodaje: “Pravila postoje, ali samo da se osigura da je sve na svom mestu. Pravila nisu tu da bi vas zaustavila. Tu su da bi vas zaštitila. Pokušavamo da ne dozvolimo da kontrolišu nas ili odluke koje donosimo sa decom.”
“Ipak, kao stručnjaci, dopuštamo pravila i rizikujemo nezgode kako bismo ograničili mogućnosti koje deca imaju. Marija Montesori rekla nam je da “verujemo detetu”, gde smo izgubili sposobnost da to i radimo? U svom pisanju nas redovno podseća da dete najbolje zna sebe, a opet, mi i dalje stojimo iznad njega i usađujemo mu naše znanje i ne dajemo detetu pravo na glas da deli svoje – samo ukoliko ne ispuni zadatke ishoda učenja.”
“Sve je u tome da deca budu svesna rizika koji mogu da se dogode i da se osigura da znaju šta može da se dogodi; u tome da dete razume i da ga podstičemo da proširi svoja znanja tako da može u potpunosti samo da donosi odluke za sebe. ”
Prinicipi Montesori metode su ti da deca uče kroz izbor, pokušaje i kroz samostalan rad, pre nego kad im neko govori.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.