Ako vidite da vaše dete radi nešto što vas kao staratelja mnogo zabrinjava, izbrojte do deset pre nego što reagujete, jer će vas, kao i uvek, iznenaditi i uraditi šta god su zamislili.
BEOGRAD -Prema mišljenju Mišel Vizbi, koja vodi pet Montesori predškolskih ustanova u Eseksu i Hartfordširu, u Velikoj Britaniji, veliki problem današnjih roditelja je to što od svoje dece očekuju previše – nepogrešivost i to u najranijim fazama odrastanja i učenja, a zauzvrat im ne dozvoljavaju da sama pokušavaju i greše, a upravo iz njenog iskustva učenje metodom pokušaja i pogrešaka je osnovno i “normalno” u istraživačkim poduhvatima mališana.
Mišel Vizbi, koja je govorila na četvrtoj godišnjoj konferenciji Montesori evaluacije i akreditacionog tela na temu “Pomaganje deci da se nose sa rizikom”, zabrinuta je šta ovaj običaj danas radi deci.
Dopustite deci da prave greške
“Važno je da dopustite svom detetu da pravi greške. Pustite dete da bude dete. Nikad neće postati ono što njihovi roditelji žele da ono bude,” upozorava ona.
Njeni vrtići se umnogome vode filozofijom o ohrabrivanju dece da budu samostalna i da uče kroz greške. “U našim vrtićima imamo mnogo treninga sa osobljem na temu koliko je važno imati poverenja u decu.”
“Takođe, razgovaramo sa roditeljima o tome koliko je bitno da puste svoju decu da rizikuju i u stvari, radi se o tome da ti, kao vaspitaču, roditelji veruju,” kaže ona.
“Jasno stavimo do znanja roditeljima da dopuštamo deci da rizikuju – od penjanja na drveće, do toga da sami sebi sipaju piće i koriste prave noževe da seku užinu, do jednostavnih zadataka u izborima tokom dana – za kakvo učenje se odluče i kako će im proteći dan. Možda na kraju u evidenciji nećete videti nešto posebno, ali ćete videti pravu sliku detetovih sposobnosti i interesa.”
Pravila
Priznaje da postoje pravila kod davanja deci više slobode, ali dodaje: “Pravila postoje, ali samo da se osigura da je sve na svom mestu. Pravila nisu tu da bi vas zaustavila. Tu su da bi vas zaštitila. Pokušavamo da ne dozvolimo da kontrolišu nas ili odluke koje donosimo sa decom.”
“Ipak, kao stručnjaci, dopuštamo pravila i rizikujemo nezgode kako bismo ograničili mogućnosti koje deca imaju. Marija Montesori rekla nam je da “verujemo detetu”, gde smo izgubili sposobnost da to i radimo? U svom pisanju nas redovno podseća da dete najbolje zna sebe, a opet, mi i dalje stojimo iznad njega i usađujemo mu naše znanje i ne dajemo detetu pravo na glas da deli svoje – samo ukoliko ne ispuni zadatke ishoda učenja.”
“Sve je u tome da deca budu svesna rizika koji mogu da se dogode i da se osigura da znaju šta može da se dogodi; u tome da dete razume i da ga podstičemo da proširi svoja znanja tako da može u potpunosti samo da donosi odluke za sebe. ”
Prinicipi Montesori metode su ti da deca uče kroz izbor, pokušaje i kroz samostalan rad, pre nego kad im neko govori.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dr Ranko Rajović: Koliko su pesmice na Jutjubu štetne za razvoj deteta
Da li je loše to što mame i tate, obično kad ne znaju kako da izađu na kraj s njima, detetu puštaju pesmice na Jutjubu – i dok jede, i...
Pusti me da plačem!
Isped mene su išli dete od svoje četiri godinice i mama. Dete je plakalo jer, koliko sam shvatila, nije dobilo željenu igračku. Mama mu je govorila: "nije to za plakanje!...
Светомир Бојанин: Радионица која производи љубав је породица
Породица није поприште борбе за власт, она је заснована на љубави, каже познати дечији психијатар проф.др Светомир Бојанин. Љубав је искуство које ту добијамо и које нас греје током читавог...
Zoran Milivojević za „Politiku”: Faze pripadnosti tokom odrastanja
Ljudi su socijalna bića i imaju potrebu da pripadaju nekome ili nečemu. Potreba za pripadanjem se menja tokom života, a svako može zastati u nekoj od razvojnih faza pripadnosti. I...
Nema komentara.