“Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju, koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju zaboravljene igre – kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi.”
U susret vebinaru “Igra, našta i još svašta” sa dr Rankom Rajovićem, koji će se održati 29. 10. u 18h preko aplikacije zoom (prijavite se ovde), donosimo vam neke od njegovih najvažnijih poruka u vezi sa dečijom igrom i fizičkom aktivnošću:
“Najvažniji motiv za dete – IGRA. Ako to i dalje budemo ignorisali, imaćemo sve više problema sa decom u školama, jer potpuna promena okruženja iziskuje da brzo reagujemo i da menjamo načine i metode rada sa decom.”
“Imamo generaciju dece koja odrasta u zatvorenom prostoru, uz laptop, telefon, video-igrice, 20 dečjih kanala. I to je dete kom niko ne treba, za igru su mu ekrani dovoljni. Tu nema ni socijalizacije ni razvoja.”
“Ako smo ga pustili da igra igrice pola sata dnevno, vrlo brzo tražiće sat vremena. Ako je novi dogovor sat vremena, ono će tražiti dva sata. Tu nema granice jer se tokom tih aktivnosti aktiviraju dopaminski receptori koji i izazivaju taj problem zavisnosti. I baš zato je važno da roditelj izvede dete iz tog virtuelnog sveta u stvarni.”
“Gde su deca nestala iz parkova? Za to jedino mogu da budu odgovorni roditelji. Oni su ti koji treba da vrate dete u prirodu, u parkove, gde može da se razvija u igri sa svojim vršnjacima.”
“Uzbrdo, nizbrdo, rupe, strmine. Tako se mozak razvija i tako se hiljadama godina razvijao . Dok dete trči ili se penje uzbrdo, ide preko prepreka, ono aktivira dinamičku akomodaciju oka. Za to vreme ono mora da procenjuje blizinu predmeta i kada da je preskoči, mora da fiksira glavu u pravcu kojim se kreće, održava ravnotežu. I tako se mozak razvija – u pokretu.”
“Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju, koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju zaboravljene igre – kao što su skakanje, rotacija, a kasnije klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi.”
“Kad nisu u prirodi, oni u kući skaču, sa kreveta na fotelju, sa fotelje na sto, pa kažu dete hiperaktivno. Nije ono hiperaktivno, ono ima prirodnu potrebu za kretanjem koja mu je oduzeta jer nije napolju. Ako oduzmemo detetu mogućnost kretanja, mi smo sprečili njegov razvoj.”
“Dete od šest ili sedam godina treba dnevno da pređe 15 do 20 kilometara. Toliko smo mi prelazili kad smo bili deca. Koje dete u gradu pređe makar 2-3 kilometra? A mozak se razvija upravo kretanjem.”
“Disleksija, disgrafija, diskalkulija, prava poplava razvojnih smetnji, zato što regije nisu dovoljno povezane. One se povezuju isključivo kretanjem i to ne samo običnim hodom, već kompleksnim vrstama kretanja. Zato je važno dete vikendom voditi na selo, u šumu, u prirodu.”
“Roditelji žele i da reše problem dosade deteta, sad i odmah. Ako se dete požali da mu je dosadno, tu je bezbroj kanala i igrica koje će mu roditelj staviti na raspolaganje. Naša deca se ne kreću, 50% njih ima ravna stopala kad polazi u školu zbog nedovoljno kretanja. Mi tako stvaramo nesposobnu decu.”
“Malo dete najbolje uči kad ne misli o učenju, tj. kada se igra. Malo dete otkriva svet i za njega je sve novo, neistraženo, zanimljivo, čudesno, zagonetno, inspirativno i zapravo malo dete otkriva svet. Dečji sat drugačije kuca i njihovo vreme je usporeno kako bi mogli da analiziraju svet oko sebe i ne treba ih prekidati kada se igraju. Najbolje u nama počinje čuđenjem. Malom detetu je sve čudo. Uživa, živi intenzivno svaki svoj dan, a mi mislimo da se igra, ali njegov ceo život je igra. I tako neprimetno uči, usvaja znanja i sprema se zapravo za život. Zato je važno da sve što se radi sa decom, ide nenametljivo, usput, kroz igru. Tako najbolje uči.”
“Za početak, roditelji proverite, da li vaše dete može da skoči unazad (uzrast 4-5 godina), da li može da podigne domali prst kada raširi prste na čvrstoj podlozi, a da pritom ne pomeri ostale prste (5-6) godina i da li zna da zaveže pertle.”
Detinjarije i NTC sistem učenja pozivaju vas na vebinar “Igra, mašta i još svašta: Trčanje po travi uspomene pravi” koji će biti održan 29. oktobra.
Nije opravdanje da se vremena menjaju, pa deca rade neke nove, druge aktivnosti. Razvoj mozga zavisi od istih obrazaca koje imamo stotinama godina i ako to remetimo, usporavamo neke segmente razvoja deteta.
Na vebinaru će biti reči o sledećim temama:
Gde se krije mašta? Zašto je važna?
Šta roditelji moraju da znaju.
Kako se mašta pokreće? Koja je funkcija mašte i zašto je ima sve manje?
Kako nedostatak ili veliki broj igračaka utiče na maštu?
Gde su nestale klasične igre sa kretanjem, razmišljanjem, improvizacijom?
Termin
29. oktobar 2022. u 18h
18.00 – 19.15 predavanje
19.15 – 19.30 diskusija
Cena iznosi 2.500,00 RSD za uplate iz Srbije ili 25,00 EUR za uplate van Srbije.
Prijavite se i osigurajte svoje mesto na vebinaru OVDE.
Prijavite se za vebinar sa Rankom Rajovićem “Igra, mašta i još svašta”
Detinjarije i NTC sistem učenja pozivaju vas na vebinar “Igra, mašta i još svašta: Trčanje po travi uspomene pravi” koji će biti održan 29. oktobra.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ovo NE MORATE da radite: 10 ANTI SAVETA razvojnog psihologa Dorse Amir
Dorsa Amir je naučnica sa Univerziteta Berkli i bavi se načinima na koji se deca razvijaju i uče u različitim kulturama širom sveta. Takođe je i moderna mama koja, kao...
Dr Vlajko Panović: Roditelji se plaše da deci nešto brane, tako dobijamo ’kopi pejst‘ generaciju
Više od 40 odsto dece u Srbiji koja koriste internet gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu“....
Pedagog upozorava: Previše aktivnosti i igračaka ostavljaju posledice na decu
Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete. Zato roditelji često upisuju decu na bezbroj različitih aktivnosti, od sporta i sviranja instrumenta do baleta i mnogih drugih koje će ih,...
Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja koji uništavaju svoju decu
Emocionalnu nezrelost pak odlikuje ponavljanje automatizovanih ponašanja, pri čemu takvi ljudi uopšte nisu svesni ni šta rade, ni uticaja koji mogu imati na druge. Stoga nemaju potrebu da se izvinjavaju...
Nema komentara.