Održavate seminare širom Hrvatske. Šta vas roditelji najčešće pitaju danas, a šta su vas pitali pre desetak godina?
Primećuje se da sve više dece ima razvojne smetnje. Imamo decu koja ne progovore do treće godine. Gotovo 60 posto dece ima poremećaj govora. Moguće je da će za pet godina svaka škola morati da ima logopeda. Kuda to vodi? Poremećaj godina, problemi s koncentracijom i to što dete ne može da piše ili računa, to su razvojne smetnje, to nije bolest. Te su se smetnje razvile u prvih nekoliko godina života, deca nisu s njima rođena. U razdoblju od rođenja do pete ili šeste godine moramo jako paziti na to da svaka promena u okruženju utiče na razvoj mozga. Ako su danas promene brže nego pre desetak godina, onda će se i problemi brže razvijati. Cilj je edukovati roditelje, vaspitače i nastavnike. Napisao sam i dve knjige “IQ deteta – briga roditelja” i “Razvoj inteligencije kroz igru”. Imate igre i aktivnosti koje su štetne, i to roditelji moraju da znaju. Neke greške koje roditelji naprave u tom razdoblju mogu ostaviti posledice koje mogu oštetiti kognitivni razvoj deteta.
Kako bi štitio decu i roditelje koji koriste NTC metode, moram da upozorim da su počele da kruže u prodaji neproverene knjige i priručnici koji se pozivaju na mene i NTC, a koje ja nisam pisao, niti stručno pregledao, a neki su primeri u njima pogrešno objašnjeni!
Da se vratim na temu, nova tehnologija je dobra, ali treba voditi brigu o zdravlju. Zašto se, na primer, ne bi u kući isključio bežični internet od 23 sata do 7 ujutro? Neki me pitaju kad će onda proveravati e-poštu. Postali smo zavisnici o računarima i novim tehnologijama, ne znamo ni sebe da kontrolišemo, a kako ćemo onda decu?
Zovu me zabrinuti roditelji i žale se da ne mogu dete skinuti s mobilnog telefona ili laptopa. Deci treba ograničiti vreme. Ako je dogovor pola sata ili 40 minuta, toga se treba držati. Granica mora da postaji, a dete je sebi ne može odrediti. Kolika bi ta granica trebalo da bude? Postoji li neki normativ? Niko je nije odredio i nema pravila. Ja sam svojoj deci to ovako odredio: pola sata pred ekranom, jedan sat u parku, jedan sat pred ekranom, dva u parku, ali ne da sede na klupi, nego da se igraju, trče i kreću se. Za dete od prvog do četvrtog razreda dao bih od 40 do 60 minuta pred ekranom, bilo da je to televizor ili računar.
Radite na projektu otvaranja centara u Hrvatskoj. Kako napredujete?
Treba edukovati učitelje jer je ovo novi koncept, a njima je, prema dosadašnjem iskustvu, najteža metoda nelogičnih priča. Mozak deteta bolje radi kad je nešto nelogično, pa se instinktivno, fiziološki odmah pokreću najvažnije regije, a mi želimo da pokrenemo upravo te rezervne regije. Jedan od primera su bajke u vrtiću. Kad sto puta slušaju na isti način Crvenkapicu, deci postane dosadno. Mi s njima radimo asocijacije na države, pa smo Crvenkapicu smestili u Japan. Mozak im se odmah uključio 100 posto. Crvenkapica je išla da baki odnese suši, prolazila je kroz bambusovu šumu, vuk je pojeo bakicu, a spazio ih je Brus Li. Deca znaju da on nije iz Japana, ali to je nelogična priča, njima je bilo zgodno da ga smeste u Japan. Ne učimo lekcije na klasičan način, nego metodama zahvaljujući kojima deci škola postaje smeh.
Verovatno znate da je u Hrvatskoj večna tema reforma obrazovanja koja se banalizuje pitanjima koje knjige uvrstiti u lektiru. Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da bude ključno u reformi?
Treba promeniti metode učenja koje moraju da budu u skladu s fiziologijom. Ako pogledate danas popis deset najtraženijih zanimanja na svetu, osam njih nije ni postojalo pre deset godina. Decu moramo pripremati za budućnost i učiti ih da misle, a ne da uče napamet. Plan i program određuje Ministarstvo obrazovanja i o tome ne bih govorio, ali za mene je reforma promena metodologije učenja. Neka se uvedu predmeti koji su važni. Zalažem se za vraćanje domaćinstva. Japan, jedna od najboljih država u svetu po obrazovanju, ima predmet rukotvorine. To je za mene reforma, dajte ono važno što razvija dete, sport svaki dan, likovno… Mozak se razvija u pokretu. Možda je to najbolje objasniti kroz zakon biologije. Biljke, živa bića koja se ne kreću, nemaju neurone, a ona koja se kreću ih imaju. Najkompleksniji nervi sistem ima čovek, i po toj analogiji mi smo živa bića za kretanje. Posao deteta je kretanje. I školski odmor trebao bi da traje po 15 minuta, da deca stignu da odu u dvorište i igraju se. Naravno, bez telefona.
Izvor: Večernji / Zelena učionica
