Razvoj je moguće odrediti kao niz kvalitativnih i kvantitativnih promena kojima se ljudska bića formiraju i stabilizuju.
AUTOR:KOSOVKA IVKOVIĆ-BOBIĆ
Svako dete je jedinstveno u razvoju. Pored činjenice da je razvoj individualan i da ne postoji stroga pravilnost u pogledu uzrasta i toga kada se mogu očekivati pojedine razvojne novine ‒ na osnovu istraživanja i iskustva u radu sa decom, kao i praćenja fenomena odrastanja, uspostavljena je lista indikatora koji određuju različite faze u ukupnom razvoju deteta.
Razvoj deteta ranog uzrasta
Razvoj je moguće odrediti kao niz kvalitativnih i kvantitativnih promena kojima se ljudska bića formiraju i stabilizuju. Sa psihološkog stanovišta, karakteristike sredine su posebno važne za razvoj deteta. Sredina u kojoj dete odrasta predstavlja specifičan sklop sociokulturnih karakteristika okruženja kom pripada porodica, kao i osobine roditelja i odnos koji uspostavljaju sa detetom u razvoju.
Veliki broj istraživanja u poslednje dve decenije pokazuje: da je novorođenče mnogo sposobnije nego što se ranije mislilo; da su deca biološka i socijalna bića; da su prve godine života period najbržeg razvoja mozga ‒ do osme godine mozak dostiže 90% težine. Svako dete može da razvije važne kompetencije:
‒ ako je uključeno u odgovarajuću fizičku i socijalnu sredinu;
‒ kada je rani razvoj u značajnoj meri rezultat interakcije sa okruženjem.
Razvoj deteta do polaska u školu
Razvojna mapa predstavlja listu kompetencija koje deca bez teškoća u razvoju usvoje i formiraju tokom prvih godina života. Ta mapa se najčešće prikazuje do uzrasta od šest godina u okviru sledećih razvojnih aspekata:
‒ motorika i koordinacija;
‒ opažanje;
‒ inteligencija;
‒ socijalni i emocionalni razvoj;
‒ razvoj govora na receptivnom i ekspresivnom nivou.
Važno je da učitelji dobro poznaju osnovne faze dečjeg razvoja, njihove karakteristike i moguća odstupanja.
Psihomotorne aktivnosti i koordinacija
Psihomotorna aktivnost podrazumeva pokret, kao elementarni deo, i praksičke aktivnosti, kao skup složenih međusobno povezanih voljnih pokreta kojima se izvršava nameravana radnja. Te aktivnosti se javljaju u tri nivoa organizovanosti:
‒ Refleksna aktivnost se javlja odmah po pojavi mišićne ploče i mišićnog vretena i predstavlja preduslov ostvarivanja.
‒ Senzomotorni period i psihomotorni spreg traju do sredine druge godine. Dete je sposobno da opaža, usmerava težnje ka opaženom, što motiviše buđenje voljnog pokreta. Psihomotorni spreg (PMS) čini niz struktura čije su funkcije međusobno povezane u svrhu izvršavanja psihomotorne radnje. Izvedena psihomotorna radnja je uvek na nivou na kome je i zrelost struktura i funkcija, ne samo motornog sistema već i sistema osećaja (motivacije) i inteligencije.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.