Svakog 16. novembra obeležava se Međunarodni dan tolerancije, dan koji je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ustanovila 1995. godine. Od tada je svaki 16. novembar dan koji sve na svetu podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas.
Međunarodni dan tolerancije podseća nas na važnost uvažavanja različitosti, razumevanja drugih i negovanja poštovanja u svim sferama života. Ovaj dan promoviše mir, solidarnost i zajedništvo među ljudima različitih kultura, veroispovesti, nacionalnosti i pogleda na svet.
Tolerancija nije samo prihvatanje onih koji su drugačiji od nas – ona je aktivno delovanje u izgradnji zajednica u kojima svako ima pravo na svoje mišljenje, verovanja i životne izbore, bez straha od diskriminacije ili osude.
Kako možemo negovati toleranciju?
- Razgovarajmo sa decom o važnosti razumevanja i prihvatanja drugih.
- Budimo primer – pokažimo strpljenje i poštovanje prema ljudima u svakodnevnim situacijama.
- Učimo o različitim kulturama i tradicijama, proširujući sopstvene horizonte.
- Ohrabrimo otvoreni dijalog i rešavanje konflikata mirnim putem.
- Naučimo šta znače reči koje bi mogle predstavljati povod za netoleranciju.
Tolerancija je ključ za stvaranje sveta u kojem vladaju ljubav i harmonija. Svako od nas može doprineti – počnimo od malih koraka već danas!
Rečnik tolerancije
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom Međnarodnog dana tolerancije objavio je Rečnik tolerancije sa svim pojmovima koji su deo svakodnevice, a koji mogu biti povod za netoleranciju.
U rečniku se nalaze obješnjenja za termine kao što su seksizam, pol, rod, ali i šta je segregacija, mobing, ejblbodizam…
Seksizam – potiče od engleske reči sex, koja znači pol. U pitanju je verovanje da je jedan od polova manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi. Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu (mizoginija – mržnja prema ženama i mizandrija – mržnja prema muškarcima). Iz seksizma proizilazi polna diskriminacija.
Ksenofobija – pojam koji označava strah, nepoverenje i/ili mržnju prema strancima. Ona se zasniva na etničkim i verskim predrasudama, rasizmu, nacionalizmu i šovinizmu.
Ejdžizam – potiče od engleske reči age, koja označava životno doba. Označava nipodaštavajući stav prema osobama starijeg životnog doba i veoma je rasprostranjen oblik diskriminacije u savremenom svetu. Iz ejdžizma proizilazi starosna diskriminacija.
