Kod adolescenata teško je postaviti granicu između očekivanog i depresivnog ponašanja jer se često dešavaju takozvane maskirane depresije.
Još jedan u nizu suicida kod tinejdžera desio se pre dva dana u Kragujevcu kada se obesila petnaestogodišnja učenica osmog razreda. Briga o mentalnom zdravlju kod dece u formativnim godinama i pubertetu jako je bitna, jer je suicid najteža posledica depresije i izraz nemoći kod adolescenata da reše problem koji ih muči, ali je i često prikrivena opšte poznatim simptomima kao što su tuga, bezvoljnost i neraspoloženje, koje se javlja u formativnim godinama.
Anksioznost, nesigurnost, teškoće uklapanja u društvo vršnjaka i dvostruki zahtevi i socijalnog okruženja ali i virtuelnog života na društvenim mrežama, koji je za današnje tinejdžere stvaran, dovodi do čestih promena raspoloženja dece koja prolaze kroz pubertet i proces sazrevanja.
“Mnogo veliki pritisak stvara i škola ali i društvo kako će ostali da nas vide, nekada imamo i tu krizu identiteta kako ćemo biti predstavljeni i koji je to prvi utisak kada dođemo u školu. Mislim da se o celoj toj temi jako malo razgovara s obzirom na to da je jako bitna i u našem uzrastu pošto smo sada u pubertetu”, kaže Dunja Marković, učenica druge godine Prve kragujevačke gimnazije.
“Pogotovo u ovako velikoj školi, postoji dosta njih koji se povlače u sebe i koji prosto ne žele da govore o svojim problemima. Nekima je čak i lakše da se posavetuju sa nekim stručnim licem, što je sasvim u redu, a ne upravo sa vršnjacima”, kaže Marta Tošić, učenica druge godine Prve kragujevačke gimnazije.
“U ranijem periodu je važilo da ideš kod psihologa po kazni, zaista smatram da je došlo do promena što se toga tiče i postoji dosta učenika koji su samoinicijativno pokucali na naša vrata”, kaže Senka Rvović, školski psiholog Prve kragujevačke gimnazije.
Ružica Jovanović, specijalista dečije psihijatrije Kliničkog centra u Kragujevcu, se već više od dvadeset godina bavi problemima dece i tinejdžera. Suicid je najteža posledica depresije i izraz je nemoći kod adolescenata, a u formativnim godinama česti su i unutrašnji psihički konflikti gde je potrebna i stručna pomoć.
“Vrlo je važno imati na umu da se nekada dešavaju impulsivno, u trenutku se odluka donosi bez razmišljanja o posledicama tog čina i u tom smislu je jako važno da porodica ili blisko okruženje blagovremeno prepoznaju simptome koji bi ukazivali na jednu ozbiljniju patnju adolescenta”, kaže Ružica Jovanović.
Kod adolescenata teško je postaviti granicu između očekivanog i depresivnog ponašanja, upozoravaju stručnjaci, jer se često dešavaju takozvane maskirane depresije koje utiču i na fizičko zdravlje tinejdžera, a koje inače nemaju organski uzrok.
Izvor: RTV
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TINEJDŽERI
Iz ugla jedne tinejdžerke: Hvala Miško što smo u karantinu
Piše: Natalija Tomić, 17 godina Kao i sva deca koja polaze u školu, ustala sam ujutro oko pola sedam, umila se, obukla, proverila da li sam sve ponela i krenula...
Iz ugla jedne tinejdžerke: Postali smo kolateralna šteta
Piše: Natalija Tomić, 17 godina Roditelji počnu da vežbaju na vaspitačicama. Do polaska deteta u prvi razred dobiju zvanje master. Do polaska deteta u peti razred, magistriraju. Do polaska deteta...
Iz ugla jedne tinedžerke: Kafanska matura
Virus nam je prošle godine prekinuo tradicionalnu proslavu mature. I velike i male. Moj mlađi brat je završavao osmi razred. Do poslednjeg trenutka su se nadali da će uspeti da...
Iz ugla jedne tinejdžerke: Profesionalna dez-orijentacija
Piše: Natalija Tomić, 17 godina Zakuvava se ovih dana u porodicama koje imaju školarce. Noći postaju duge, pune nesanice. Jedni brinu kako će se deca snaći u poluredovnoj nastavi. Drugi...
Nema komentara.