Roditeljski blamaž i neprijataž

Kod nas u komšiluku već svi znaju kad mi kakimo (kad kažem “mi” mislim zaista “mi” – i ona i ja), gde je piškila, koju je travu zalila, da li se kupala ili tuširala i da li su joj stopala prljava ili ne, ko joj je šta poklonio, ko je pogledao, a ko pogrešno akcentovao ime. Sve do jedne, informacije bez kojih naš komšiluk ne bi mogao da živi. Svima je simpatično, sem, naravno meni. Kao pokvarena ploča, koja se ne da isključiti, ponavljam o čemu sme da se govori, o čemu ne, na koji način treba nešto reći, na koji ne, koje su priče privatne i samo za nas, a koje nisu tako privatne, i kako bi razgovor sa komšijama trebalo da ostane na “dobar dan, kako ste, šta radite?” i kako, na posletku (na njeno neverovatno iznenađenje), ne zanima sve ljude šta mi radimo i čime se bavimo u slobodno vreme. Svako moje “zato” povuče milion njenih “zašto” i tako dođemo do toga da njoj filter ne radi trenutno u uzrastu u kom se nalazi, a to je zapečatila konstatacijom “moja mama kija kao životinja!” koju je velikodušno podelila sa komšijom. Njega je to uveselilo, a mene poslalo u mišju rupu da tamo kijam kao životinja do mile volje.

Imal’ neko da prodaje filter za decu? 

Leto je, visoke temperature diktiraju mirise. Negde miriše baš fino, na lipe, a negde, kao, na primer, u javnom prevozu, miriše na sve, samo ne na fino i lipe. Kada krećemo negde, naša putanja je podeljena u par faza. Faza pre kretanja, faza kretanja, faza čekanja prevoza, faza prevoza i faza odredišta. Svaka faza zahteva posebne veštine i prethodnu vizualizaciju. Kad govorimo o fazi prevoza, znam ko mi je saputnik te sam naučila šta me čeka kad se zajedno klackamo u pomenutom prevozu. Znam da će namirisati sve i svakog i da neće oklevati da prokomentariše to kako “neka teta smrdi na kaku” ili “neki čika smrdi ružno”. Mene oblije znoj, te se i ja u ritmu znojenja ostalih saputnika, pridružujem kolektivnom vonju. I oni sa slušalicama, sa muzikom pojačanom do maksimuma, čuju kada moja truba zatrubi “Mama, i ti si se oznojila! Bljak!” Svima smešno, meni smešak samo titra na licu od nervoze i neprijatnosti, dok se pogledi sugrađana fiksiraju na predeo oko mojih mišica. 

Razlika između godišnjeg odmora i raspusta

Tate koje tako sjajno obavljaju ovaj posao

Zašto Džejmi Oliver i ja ne dajemo deci mobilne telefone

Naučite dete da samostalno razmišlja

Dan kada sam svojoj deci oduzela ekrane i sve igračke na 24 sata

Subota. Lenja subota. U našoj kući obično počinje tako što deca krenu da trče hodnikom oko 7 ujutru dok i mi konačno ne shvatimo da nam spavanja više nema. Onda,...

Mama koja je deci ukinula ekrane podelila sliku koja pokazuje pozitivne efekte ovog poteza

Mama petoro dece, pisac i blogerka Moli Defrank pre sedam meseci odlučila je da iščupa svoje klince iz ralja ekrana svih vrsta - pametnih telefona, televizora i računara.  Nedavno je...

Tajna pametne dece je u rečima koje čuju od svojih roditelja

To je rezultat naučnika sa Univerziteta u Jorku, koji tvrde da deca roditelja koji više razgovaraju sa svojom decom i dodeljuju im razne zadatke za obavljanje, treniranje njihovih neverbalnih sposobnosti,...

Dozvolimo im da budu svoji

Piše: Tamara Đuran Majka sam uskoro punih devet godina, a toliko sam, čini mi se, grešila. Iznova sam se pitala kako da se nosim sa svojim strahovima, zabludama, idejama kakav...