“Ako bi svet zbranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
Danas se obeležava Svetski dan pozorišta za decu i mlade i tim povodom, na poziv Udruženja za razvoj pozorišta za decu i mlade – AS SITEJ Srbija, pesnik Ljubivoje Ršumović uputio je poruku u kojoj skreće pažnju na značaj dramskog stvaralaštva za decu i mlade.
On je ukazao na dve vesti, koje su prema njegovom mišljenju, obeležile početak ove godine i bile neopravdano skrajnute od opšte pažnje.
Naime, finski učitelji i nastavnici su dobili preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, a Vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem.
„Status srećnih ljudskih bića u Finskoj i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji”, istakao je Ršumović.
On se zapitao zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima, uveren da „samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje”.
„Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološki obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeće da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje”, poručuje Ršumović.
Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, konstatuje pak omiljeni dečiji pesnik, nažalost nije put umetnosti i nije put sreće i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom.
„Takve je sad teško prevaspitati! Ipak, ako bi svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
On podseća da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima.
„Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. ‘Dete je otac čoveka’, znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik”, napisao je Ršumović u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta za decu i mlade. (Tanjug)
Izvor: Politika
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Vesna Aleksić: Iskrenost i jednostavnost su gorivo za sve dobre knjige
Ana je nosila naočare za čitanje nota samo dok svira. Imala je pankersku frizuru, volela je Mocarta i grupu Kleš. Tijana, njena cimerka, volela je Vivaldija, Zagora i – Anu....
Priča o Strahinji, iz pera četrnaestogodišnjeg beogradskog dečaka
O Tomi Ristovskom, dečaku iz Beograda koji piše bajke, pisali smo 2015. godine. “Kada je bio jako mali, pred spavanje sam morala da izmišljam bajke i nikada nije želeo da sluša jednu...
Radosti detinjstva daju dobrotu i snagu za čitav život
Na krilima radosti je nova zbirka pesama u ediciji za mlađe osnovce Razvigor. Ova zbirka stihovanih, stvarno doživljenih pričica govori o onome što raduje decu. To su događaji u kojima...
To je što vi niste znali, smeh vam fali!
Piše: Jelena Tasić Među dvadesetak naslova u „Pustolovinama“ namenjenim za uzrast predškolaca i mlađih osnovaca, Kreativni centar je objavio pet čika Braninih knjiga: „Zunzarina palata“, „Priča o valjušku“, „Vrlo retka...
Nema komentara.