“Ako bi svet zbranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
Danas se obeležava Svetski dan pozorišta za decu i mlade i tim povodom, na poziv Udruženja za razvoj pozorišta za decu i mlade – AS SITEJ Srbija, pesnik Ljubivoje Ršumović uputio je poruku u kojoj skreće pažnju na značaj dramskog stvaralaštva za decu i mlade.
On je ukazao na dve vesti, koje su prema njegovom mišljenju, obeležile početak ove godine i bile neopravdano skrajnute od opšte pažnje.
Naime, finski učitelji i nastavnici su dobili preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, a Vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem.
„Status srećnih ljudskih bića u Finskoj i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji”, istakao je Ršumović.
On se zapitao zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima, uveren da „samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje”.
„Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološki obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeće da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje”, poručuje Ršumović.
Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, konstatuje pak omiljeni dečiji pesnik, nažalost nije put umetnosti i nije put sreće i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom.
„Takve je sad teško prevaspitati! Ipak, ako bi svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
On podseća da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima.
„Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. ‘Dete je otac čoveka’, znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik”, napisao je Ršumović u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta za decu i mlade. (Tanjug)
Izvor: Politika
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Dečji pisac Uroš Petrović: Raditi s decom je najlepše
To je, na sreću, uvideo naš savremenik, između ostalog i dečji pisac Uroš Petrović (49). Odlučio je da promeni takvu situaciju stvarajući niz knjiga o Marti Smart, ali i razne...
Intervju, Ištvan Lakatoš: Dečija književnost tretira se kao nedorasla
Ištvan Lakatoš je mađarski strip autor, pisac i ilustrator, koji je privukao pažnju svetske javnosti svojom originalnim, veoma savremenim i ozbiljnim pristupom književnosti za decu. Njegove prve knjige osvajale su...
Ršumović: „Šta nam sve deca gledaju na privatovizijama, još i dobro prolazimo!“
Beznadežni roditelji prenose tu beznadežnost na decu. Raste nam beznadežna omladina, koja spas traži u drugim zemljama, kaže književnik Ljubivoje Ršumović, uz čije stvaralaštvo su odrastale generacije. Kako to biva...
Lota Olson: Čitanje i pisanje je demokratsko pitanje
Ako se upoznate sa pravim knjigama kao dete, onda ćete najverovatnije nastaviti da čitate i kad odrastete. Čitanje nije samo važno kao umetnička forma, potreban nam je i jezik da...
Nema komentara.