- Utisak da ne možete da se izborite sa stresom: uverenje da ne umemo da se izborimo s konkretnim događajem ili situacijom može izazvati obeshrabrenost, demoralisanost i osećanje usamljenosti. Ono će nam podriti samopouzdanje i može se razviti NSP. Primeri: neko vas maltretira ili zastrašuje na poslu, ljubavni partner vas zlostavlja, preživljavate raskid, osećate se izolovano od prijatelja i porodice, susreli ste se s nekom kru- pnom životnom promenom (npr. postali ste roditelj ili tehnološki višak), zapali ste u finansijske poteškoće, nesigurni ste u svoju budućnost, preživeli ste trauma- tičan događaj ili je posredi zdravstveni problem (vaš ili nekoga vama bliskog).
- Ne ispunjavamo standarde: ovaj problem može imati dva vida – čini vam se da ne ispunjavate standarde koje drugi očekuju od vas i čini vam se da ne ispunjavate standarde koje ste sami sebi postavili. Možda znate da niste dobar radnik, a možda su to otvoreno rekli i dru- gi, pa doživljavate kritiku (v. sledeći pasus), dobijate otkaz ili vas ismevaju.
- Neprestane kritike: sposobnost da prihvatimo kon- struktivnu kritiku sastavni je deo funkcionalne odra- sle ličnosti, ali ako je kritika nezaslužena, preoštra ili neprestana, i ako nikada nema protivtežu u vidu pohvale i priznanja uspeha, može nam uništiti samo- pouzdanje i samopoštovanje. Stepen u kom nas kritika pogađa biće određen i time od koga je potekla i koliko cenimo mišljenje te osobe (npr. da li je posredi šef, mlađi saradnik, prijatelj, roditelj ili partner).
- Odsustvo pozitivnih stimulacija: niko nije pretera- no grozan prema vama, ali postoji izrazit nedosta- tak pažnje, pohvale, bodrenja, posvećenog vremena, topline i nežnosti. Čini vam se da vaša ličnost nikoga ne zanima. U detinjstvu ćemo zaključiti da je to zato što nešto s nama nije u redu i da nismo ni zaslužili pažnju, ali ta osećanja mogu da se pokrenu, prvi put ili iznova, i kad smo odrasli.
- Osećanje izgnaništva: osećamo se (ili smo se osećali dok smo bili mali) odbačeni, bilo to u školi, kod kuće, na poslu ili uopšteno. Iako nas možda ne kritikuju zbog „drugačijih“ interesovanja, sposobnosti ili ličnosti, čini nam se da su komentari o nama negativno obojeni, dok osobine naših vršnjaka, kolega itd. svi hvale ili čak veličaju. Popularna kultura može imati veliku ulogu u našem stavu da li smo „normalni“ ili ne, naročito kada je reč o fizičkom izgledu, društvenim interesovanjima i popularnosti.
- Porodični problemi: razvod, bolest ili otkaz na poslu mogu strahovito uticati na porodicu – na međusobne odnose njenih članova i na stabilnost koju oni nude ili očekuju. Pa i naša uloga u porodici – kako nas ukućani doživljavaju ili kako se prikazujemo u njenoj dinamici – može imati velikog udela u našem doživljaju sebe i uverenju kako nas drugi doživljavaju. Možda nećemo biti sposobni da i dalje budemo ona ličnost za koju verujemo da nam je još davno dodeljena (npr. uloga crne ovce, najpametnijega, najnepouzdanijega itd.).
- Društveni položaj: na naše viđenje sebe umnogome utiče i naše mišljenje o tome kako se uklapamo u društvo. Klasa, bogatstvo, etničko poreklo, politički stavovi, religija – sve to oblikuje ugao iz kog sagledava- mo sebe i svoju porodicu. Ako se susretnemo s pred rasudama ili neprijateljstvom baziranim na nečijem ubeđenju da smo mi sami ili naši stavovi zbog nečeg „neprihvatljivi“, može se drastično promeniti naša procena sopstvene vrednosti.
- Zlostavljanje (fizičko, emocionalno ili seksualno): ako smo u detinjstvu preživljavali zlostavljanje, česte kazne, zanemarivanje ili loše postupanje, svakako će nam ostati ožiljci. Ono što im se dešava deca često tumače kao nešto za šta su sama odgovorna – kao da su na neki način sama za to kriva – a to može ostaviti trajne posledice na samopoštovanje. Zlostavljanje u starijim godinama može podjednako narušiti ličnost, pošto će neprestano biti prisutan začarani krug samookriv- ljavanja. Možda ćemo smatrati da smo, kao odrasla osoba, morali biti sposobni da nešto preduzmemo, ili da se to desilo zato što smo sami doneli neke odluke, te moramo da živimo s njima. Ovo nije tačno. Bilo da ste zlostavljani kao odrasla osoba, bilo da ste zlostavljani kao dete, apsolutno niste vi za to krivi – to nije smelo da vam se desi i vi ste 100% oslobođeni svake krivice.
Uticaj slabog samopouzdanja i niskog samopoštovanja
- Uticaj osećanja da nismo nečemu dorasli ili da nam nešto manjka može da izazove pravu katastrofu. A naša osećanja i razmišljanja neizbežno će uticati i na naše postupke. Evo nekih tipičnih bihevioralnih odgovora na osećanje nesigurnosti:
- Postajemo introvertni ili ekstrovertni: ako se ose- ćamo nesigurno i postajemo preosetljivi na kritiku i neodobravanje, može se dogoditi da zaziremo od društvene interakcije, ili pak da preterujemo s njom, gledajući da svima udovoljimo.
- Postajemo radoholičar ili zaziremo od rada: strah od neuspeha ili osećaj da varamo druge može nas naterati da radimo neprekidno ne bismo li se dokazali, ali i da potpuno izbegavamo posao kako bi nam pomanjkanje uloženog truda poslužilo kao izgovor za neuspeh.
- Ne primećujemo komplimente i pohvale: usredsredili smo se samo na negativne komentare, koji nam podri- vaju sposobnost i ulogu, i ne čujemo ništa od onoga što ukazuje na to da se zapravo lepo snalazimo i dobro napredujemo.
Pomoć kod trauma iz prošlosti
- Advertisement -
Žrtve trauma preživljenih u detinjstvu i odraslom dobu mogu se oporaviti i oporavljaju se. Stručni savet speci- jaliste za traume i zlostavljanja može vam pomoći da pretresete to što se desilo. Ukoliko ste zainteresovani za dodatnu pomoć, možete se obratiti svom lekaru opšte prakse, pa će vas on uputiti na adekvatnog specijalistu.
- Izbegavamo i odugovlačimo: izbeći ćemo ili odložiti sve situacije gde će neko suditi o nama ili nas proce- njivati, i gde bi mogao izbiti sukob (npr. radni projekat ili buran raskid). Takođe nećemo pokušavati da se oprobamo ni u čemu novom da se ne bismo slučajno zapetljali (što bi bilo potpuno normalno!).
- Ne vodimo računa o sebi: pomanjkanje vrednosti koje pripisujemo sebi značiće i da ne vidimo neku naro- čitu svrhu u posvećivanju svome izgledu ili zdravlju. Prejedaćemo se ili nećemo dovoljno jesti, prestaćemo da vežbamo, „lečićemo“ se alkoholom ili drogama, zapostavićemo ličnu higijenu. Može se dogoditi i upra- vo obrnuto: počećemo da preterujemo s vežbanjem, ulagaćemo sate u usavršavanje svog izgleda na osnovu sopstvenog mišljenja o tome šta je privlačno.
Samopouzdanje je nešto što se uči; dakle, otkuda god da potiče vaša nesigurnost, ne mora vladati i vašim životom.
Ključna razmišljanja
- Možete raskinuti začarani krug NSP-a tako što ćete menjati svoja osećanja, razmišljanja i ponašanje.
- Nebitno je da li su vaši problemi sa samopouzdanjem i NSP-om počeli kad ste bili dete ili u odraslom dobu – postoje proaktivne metode pomoću kojih ih možete rešiti.
- Osećanje nesigurnosti ponekad je potpuno prirodno – jedino treba da naučite kako da vam se javi samo ponekad.
Odlomak iz knjige „Samopouzdanje“ (Džo Asmar, Džesami Hoberd, Laguna, 2014.)
