„Srećan Božić, domaćine”, začu se glas polaženika. Novi praznici, sreća i radost teku, ali se misli i priče stalno vraćaju na Belu i njenu hrabrost.
Ilustracija: Slavko Božović
BELA
Danas počinje petnaestodnevni zimski raspust. Provešćemo ga kao svake godine na imanju. U kući užurbanost. Fijakeri nas već čekaju.
Zima je uveliko osvojila. A ova godina je i izuzetno snežna. Naša baka Savka kaže, da ne pamti ovako snežnu i jaku zimu. Toliko je bilo snega, da su tramvaji u Beogradu zastali dva, tri dana. Mlekadžija Boško nam priča kako su mu u selu noćas vukovi zaklali nekoliko ovaca, a dve odneli. Obilan sneg zameo tragove hrane, pa izgladnele životinje napadaju torove usred sela. Našu brojnu porodicu jedva primaju dva fijakera. Sa nama je i baka Savka. Dobri domaćin Vlajko doneo toplu ćebad i ušuškava nas, da ne ozebemo. Daleko je Umka i selo Pećani, gde se nalazi naše imanje. Ima dotle više od petnaest kilometara, a treba dobar deo puta preći pored Save, ovih dana pune leda. A i košava duva. U prvom fijakeru gore pored domaćina je brat Marko. Čvrsto drži uzde i tera konje. Iako ga vetar šiba i rumeni obraze, sav je srećan. Voli mnogo konje. Mi smo u fijakeru dobro umotani, pa nam nije zima. Ali znatiželja nas vuče, pa svaki čas provirujemo. Tada nam lice ošine vetar, a mraz opeče. Ali, i za samo taj tren ugledamo Savu, kako se razlila, a po njoj sante leda u tromom pokretu. One manje sante brže odmiču. Nađu slobodan prolaz, pa još kad ih matica uhvati zakovitlaju se i brzo izgube niz vodu.
Veće se sante nekako pribijaju jedna uz drugu, sastavljaju i prave velike ledene površine. Cujem domaćinov glas, doduše slabo, jer se gubi u prostranstvu nepregledne širine, a još ispresecan topotom konjskih kopita i škripom točkova: “E, ove godine će se i Sava potpuno zalediti. Prelaziće se preko nje kao preko druma”. Fijakeri odmiču. Snažni konji ne posustaju.
Evo nas. Čuvar imanja, dobri deda Marko, vec otvorio veliku kapiju i čeka. Ne vidi mu se lice od snega. Sa dugim brcima obelelim od mnogih godina i zalepljenih snežnim pahuljama pa još pobelelom kabanicom i šubarom, a sa razvučenim osmehom punim sreće što mu stižu njegova deca. Liči na deda-mraza. lskačemo iz fijakera, grlimo se i odmah ulazimo u toplu kuću, gde nas čeka več postavljen sto. Na njemu veliki starinski kolač, kuglof, miriše na vanilu i orahe, i on obeleo, ali od prah šečera. I mleko je tu. Domaćica Dinka ga već sipa u čaše, a mi se pripremamo da sedamo na svoja već uobičajena mesta. Posle predaha i odmora izlazimo napolje. Celo imanje deluje nestvarno, kao bajka, kao sneg. Letošnje bogato zelenilo nestalo. Pokrio ga i potpuno sakrio obilat sneg. Belilo zasenjuje oči. Kao da sve svetluca. Gledam. Ceo vinograd se stopio u beskrajnu, ogromnu snežnu masu, a na drveću se nigde ni vrh grančice ne vidi. Liči na bele mermerne gromade raznih oblika i veličina. Plastovi sena i slame, kao da su pretvoreni u bela brda. Pa i stara kuća, da nema prozore i vrata, izgubila bi se u visoko nagomilanom snegu. A na ogradi oko kuče svaki stub dobio belu kapu, pa liče na dobro postrojene vojnike. Lepota osvojila na sve strane.
Bela, dobra Bela, laje, cvili i hoće lanac da prekine hrleći prema nama. Raduje nam se, a i mi njoj. Brzo je puštamo s’ lanca, a ona pomahnitala od sreće poče da trči po snegu lako i spretno, kao da pliva po njemu. Za njom se diže raspršeni sneg i pravi čitave oblake kud god proleti. Mi cičimo od radosti i hoćemo za njom, ali nevešti i nevični padamo u sneg i ne stižemo je. A ona potpuno bela, kao sneg, pa je u momentima ne vidimo. Izgubi nam se. Kad smo se naigrali, vraćamo je u njenu kućicu sakrivenu u gustom šiblju starog jorgovana, koji se pod obilatim snegom stopio u jedinstvenu figuru pri čijem se dnu samo nazire otvor Beline kućice i malo slame koja iz nje viri. Danju je ona vezana, a noću je otac pušta da čuva imanje. Raspust nam protiče u izuzetnom veselju. To je period prepun svečanih dana. Prvo je Nova godina, pa Badnji dan, onda Božić, pa Sveti Sava, naša krsna slava, i na kraju pravoslavna Nova godina. A svaki od ovih dana je na svoj način interesantan i svečan. Obeležen nizom običaja. Sve je namenjeno radosti i sreći, pa se tako i osećamo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Dečji biseri: Moja mama je terminator, radi na terminalu
Kako se svakodnevno druži sa skoro tri desetine mališana, učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak neke od najvećih bisera svojih učenika podelila sa nama Deca su odgovarala na pitanja šta je to...
Pravda za baku
Autor: Zoran Milivojević Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina,...
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Maja Uzelac: Planiraj dan po dan i razmišljaj o grljenju kad sve prođe
SAM. Sedimo gajbi. Tri dana izgledaju kao tri godine. Život se usporio. Znači, dobili smo neko vreme na poklon. Treba ga žvakati kao dobro parče bifteka, puno puta i sa...
Nema komentara.