Moj prijatelj Mika Antić
Jedan od najvećih uticaja na njegovu karijeru imao je čuveni pesnik Mika Antić, sa kojim je Gradimir osvario veoma prisan odnos.
– Mika je bio narodski tip čoveka koji je svima prijatelj. Iako sam se više družio s njegovom sestrom Jelenom, Miku sam posmatrao kao uzora. Kad sam sa 17 godina dobio nagradu za pesmu na Vojvođanskom konkursu on je bio u žiriju i nakon još nekoliko osvojenih nagrada rekao mi je: „Sad moraš da izdaš zbirku pesama“. Doneo sam mu svojih 100 pesama, on je sedeo u kafani okružen ljudima. Dok je razgovarao s njima, odabrao je 33 moje najbolje pesme – seća se pisac.
Sudbinu jednog od najpoznatijih dečijih pisaca ovih prostora najbolje je opisao Raša Popov, najavljujući ga na jednoj od kulturnih manifestacija: „Ovo je Gradimir Stojković, Hajduk u Beogradu. Da živi u Americi on bi imao svoje ostrvo, a vidite ga ovde kako je oronuo i kakve su mu cipele.“ Zato na pitanje da li smatra da ga je ova zemlja izdala, Stojković odgovara:
– Jel to neko trik pitanje? Možda je bolje pitati koga ova zemlja nije izdala. Nas umetnike sigurno jeste. Ni od Jugoslavije, ni od Srbije i Crne Gore, a ni od Srbije nikad nisam dobio nikakvu pomoć i podršku za rad. Kod nas pisci postaju priznati i cenjeni tek kad umru. I kako očekujete da nam deca budu kulturna u okruženju gde je kultura potpuno zapostavljena? – pita dečiji pisac.
Teška finansijska situacija i nemogućnost da od svog „pera“ zaradi dovoljno za normalan život naterala ga je da radi najrazličitije poslove: od lift montera, preko nastavnika u osnovnoj školi „Đura Daničić“, stručnjaka za marketing, do bibliotekara…
Danas kao penzioner, prvi Hajduk, Gradimir Stojković, živi u Brestoviku nadomak Beograda, sa suprugom i sinom. Voli da sedi u bašti, održava voćnjak i vinograd, zaliva svoje ruže i, naravno, piše. Knjiga koju je nedavno izdao, “Na bregu kuća mala” njegov je novi ponos.
PRODAO KNJIGU DEČAKU I ZAPLAKAO
– U teško doba inflacije, prodaja prva tri dela o Hajduku izvukla su me iz bede. Kad je Jugoslavija pukla, za 350 knjiga dobio sam 350 maraka, a ni dinar od 15.000 primeraka u tiražu nikad nisam video. Jednog dana sam nosio “Hajduka” u rukama kad mi je dečak na ulici prišao i pitao da je otkupi. Prodao sam mu je za marku, a on ju je zagrlio i poljubio. Čim sam ušao u zgradu počeo sam da plačem.
NEĆU U LEKTIRU DA ME DECA MRZE
Saga o Hajduku ušla je u lektiru za osnovce u Republici Srpskoj. Iako su i škole u Srbiji htele isto, Gradimir nije dozvolio.
– Ne želim da me deca mrze! Ako im nametnete da nešto čitaju, oni će to raditi s odbojnošću, a Hajduk treba da služi za radost – kaže pisac uz osmeh.
Ivana Nedić
Izvor: Blic
