Kako glasati
Većina dece pred kraj srednje škole dobije prvi put priliku da glasa. Pored toga što im se malo objašnjava koliko su izbori važni, mali broj učenika sazna kako može da glasa, kakav glasački listić je važeći, a kamoli da izračuna kome njegov glas ide ukoliko kandidat ne uđe u parlament ili se ne plasira u drugi krug izbora.
Tome verovatno doprinosi i stav “svi su isti”, “ne mogu ja ništa da promenim”, za koji se niko ne trudi da objasni da je pogrešan. Srednjoškolcima profesori uglavnom ne objašnjavaju u dovoljnoj meri da su izbori pokušaj da utiču na to kako će živeti i oni i njihovi roditelji, da li će se u zemlji nešto promeniti ili ne, da li će i kakve institucije imati, sudove, zdravstveni sistem…
Kako se ponašati na intervjuu za posao
Dok ne odu na prvi razgovor za posao, srednjoškolci zapravo nemaju pojma ni kako on izgleda, ni šta treba da pričaju ni pitaju, kako da se ponašaju, šta da traže, iako će se svako od njih sa ovom situacijom neminovno susresti. Pa čak i u varijanti gde je taj razgovor “namešten”, opet će na njemu morati nešto da pričaju.
U školi se ne uči jedna od najvažnijih životnih situacija, pa otud ne treba da čudi što mladi ljudi ne znaju da napišu ni CV jer, osim na internetu ili ako se sami ne zainteresuju za to, nemaju gde da nauče. Zato nije iznenađenje da ih na razgovorima ne shvate ozbiljno, da ne znaju da se ponašaju, da mnogi od njih ni ne stignu do razgovora jer im biografije i motivaciona pisma u startu budu odbačena.
Kako da imam bezbedan seks
U Srbiji se godinama unazad vodi polemika oko toga da li u škole treba uvesti seksualno obrazovanje.
Da je ovako nešto neophodno svedoči i podatak da se starosna granica za stupanje u seksualne odnose spustila, i da do kraja srednje škole skoro da ne postoje mladi ljudi koji se u njih nisu upustili.
Međutim, o njima oni uglavnom ne znaju ništa, a ono što saznaju, to čine preko interneta. Niko ih, ilustracije radi, ne uči kako treba da stave kondom.
Niko ih ne uči o polno prenosivim bolestima i kako ih mogu “zaraditi”, niti im priča, u slučaju devojaka, o važnosti kontracepcije i reproduktivnog zdravlja. Otuda ne čudi podatak da je Srbija na samom evropskom začelju kada su u pitanju maloletničke trudnoće, kojih prema zvaničnim podacima svake godine bude oko 1.500 maloletničkih trudnoća, dok nezvanični podaci govore da je taj broj daleko veći, odnosno oko 16.000.
Izvor: Blic
