Selidba može biti vrlo razorno iskustvo za dete

Selili ste se u ranom detinjstvu ili tokom puberteta? To je podrazumevalo da ste promenili školu i morali ste da se navikavate na novo društvo i okruženje? Ako je tako, verovatno niste svesni kakve su moguće posledice koje je seldiba ostavila na vas.

Naime, studija nedavno objavljena u časopisu “American Journal of Preventive Medicine” daje odgovore na ta pitanja. Britanski istraživač Rodžer Veb i njegove kolege iskoristili su evidenciju o bukvalno svakom pojedincu rođenom u Danskoj između 1971. i 1997. godine, da istraže kako je selidba u detinjstvu uticala na njihove živote.

Skoncentrislai su se na veliki broj negativnih posledica, uključujući pokušaje samoubistva, kriminal, psihičke poremećaje, drogu i neprirodne smrti. Selidba tokom detinjstva bila je povezana sa povećanom učestalošću svih ovih negativnih ishoda. Više selidbi u jednoj godini imale su još veću štetu, piše Vašington post.

Grupa mladih koja najviše oseća loše efekte preseljanja su deca u ranoj adolescenciji, između 12 i 14 godina. Dete koje prolazi kroz selidbu sa 14 godina ima dvostruko veći rizik od samoubistva u srednjem dobu, tvrdi studija. I rizici učešća u nasilnom zločinu kao i zloupotreba droge su više nego duplo veći.

Ono što je ključno, ova studija je analizirala samo selidbe preko danskih opštinskih granica – dovoljno daleke da obično zahtevaju da dete promeni školu. Istraživači tvrde da je to činjenica koja objašnjava rezultate.

“Adolescenti koji su se preselili često se susreću sa dvostrukim stresom prilagođavanja nepoznatoj sredini, novoj školi, izgradnji novih prijateljstava i društvenih mreža, dok se istovremeno suočavaju sa osnovnim biološkim i razvojnim prelazima kao i njihovi vršnjaci”, navode Veb i njegove kolege.

Decu u kriminal vodi otuđenost od roditelja

Kako su islanđani jedini na svetu rešili problem pušenja, alkohola i droga kod tinejdžera?

Generacija mekušaca

7 naučno dokazanih načina da budete dobar roditelj

Licemer si ili roditelj? Izbor je tvoj! 

Piše: Snežana Golić, pedagog Nostalgični tekstovi i slike nasmejane dece 60-ih, 70- ih, 80- ih... preplavljuju internet i izazivaju žal za igrom u blatu i sl.  Pitam se, ko je...

Zašto bi roditelji trebalo da deci pokazuju svoja prava osećanja?

Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta,...

Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca

Autor: Zoran Milivojević Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni...

Psi­ho­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da je škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo pr­ve re­či. Ume­sto pli­ša­nog me­de, za pr­vi ro­đen­dan naj­ve­ro­vat­ni­je se ob­ra­do­va­lo ne­koj „pa­met­noj igrač­ki”, a...