Grupa mladih koja najviše oseća loše efekte preseljenja su deca u ranoj adolescenciji, između 12 i 14 godina. Promena kuće može biti veoma razorno iskustvo za dete, naročito ako ide uz “redovne” komplikacije koje idu sa ranim tinejdžerskim godinama
Selili ste se u ranom detinjstvu ili tokom puberteta? To je podrazumevalo da ste promenili školu i morali ste da se navikavate na novo društvo i okruženje? Ako je tako, verovatno niste svesni kakve su moguće posledice koje je seldiba ostavila na vas.
Naime, studija nedavno objavljena u časopisu “American Journal of Preventive Medicine” daje odgovore na ta pitanja. Britanski istraživač Rodžer Veb i njegove kolege iskoristili su evidenciju o bukvalno svakom pojedincu rođenom u Danskoj između 1971. i 1997. godine, da istraže kako je selidba u detinjstvu uticala na njihove živote.
Skoncentrislai su se na veliki broj negativnih posledica, uključujući pokušaje samoubistva, kriminal, psihičke poremećaje, drogu i neprirodne smrti. Selidba tokom detinjstva bila je povezana sa povećanom učestalošću svih ovih negativnih ishoda. Više selidbi u jednoj godini imale su još veću štetu, piše Vašington post.
Grupa mladih koja najviše oseća loše efekte preseljanja su deca u ranoj adolescenciji, između 12 i 14 godina. Dete koje prolazi kroz selidbu sa 14 godina ima dvostruko veći rizik od samoubistva u srednjem dobu, tvrdi studija. I rizici učešća u nasilnom zločinu kao i zloupotreba droge su više nego duplo veći.
Ono što je ključno, ova studija je analizirala samo selidbe preko danskih opštinskih granica – dovoljno daleke da obično zahtevaju da dete promeni školu. Istraživači tvrde da je to činjenica koja objašnjava rezultate.
“Adolescenti koji su se preselili često se susreću sa dvostrukim stresom prilagođavanja nepoznatoj sredini, novoj školi, izgradnji novih prijateljstava i društvenih mreža, dok se istovremeno suočavaju sa osnovnim biološkim i razvojnim prelazima kao i njihovi vršnjaci”, navode Veb i njegove kolege.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dr Ranko Rajović: Neće se to baš meni i mom detetu dogoditi
Većina ljudi se ne zamara da li će se dogoditi nešto loše za dan, dva ili godinu dve. To je odbrambeni mehanizam, koji je razvijan hiljadama godina. Zamislite situaciju gde...
Dr Olivera Aleksić Hil: Našoj deci sve češće potreban psihijatar
Dr Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, rekla je da u vreme pandemije roditelji imaju veće brige, zbog čega ispaštaju i oni ali i deca. “Stres,...
Šta niste znali o levorukoj deci
U svetu punom dešnjaka levoruke osobe su ipak retkost. O njima postoji puno mitova i priča. Neki kažu da su umetnički nadareniji od dešnjaka, a neki da su naučili da...
Kako prevariti dečake koji piške u krevet
Piše: Кatarina Murašova Čak i deca koja nisu tako mala piške u krevet. Medicinski rečeno imaju enurezu. Ta pojava je daleko češća nego što misle oni koji se nikada nisu...
Nema komentara.