Disfunkcionalnost simbiotskih odnosa koji su izgrađeni u primarnoj porodici, između roditelja i dece, ostavlja najviše negativnih posledica na osobu.
Simbiotski odnos, u psihološkom smislu, predstavlja disfunkcionalni odnos dvoje ljudi, u kome su dve osobe kao jedna, one su emotivno i mentalno zavisne (imaju iste stavove, vrednosti, uverenja). Praktično, to su dva identiteta koji funkcionišu kao jedan, individualne potrebe su zanemarene i svaka želja da se istupi iz „saveza“ biva oštro osujećena, praćena agresijom ili emocionalnim manipulacijama drugog člana simbioze. Ovakvi odnosi mogu izgraditi prijatelji, emotivni partneri ali disfunkcionalnost simbiotskih odnosa koji su izgrađeni u primarnoj porodici, između roditelja i dece, ostavlja najviše negativnih posledica na osobu.
Simbiotski odnosi u porodici guše individualnost osobe
Kada je dete malo i ne može samostalno da funkcioniše ono je zavisno od roditelja, koji ga štiti i obezbeđuje mu životni opstanak. Međutim, ova veza se obično postepeno raskida u kasnijim fazama razvoja, a posebno u periodu adolescencije kada mlada osoba izražava svojevrstan bunt prema okolini ali i prema svojim roditeljima boreći se za sopstvenu slobodu mišljenja, odlučivanja i sl. U simbiotskom odnosu roditelj pokušava da slomi bilo kakvo samostalno preuzimanje iniciative kod deteta, ne daje mu da izgradi svoj identitet i individualnost, da donosi samostalno odluke i to uz pomoć: zastrašivanja, pretnji i kažnjavanja. Kao rezultat formira se osoba koja nije u stanju da samostalno oseća, misli ili deluje. Ovakva osoba postaje zavisna od strane jednog ili oba roditelja, i vremenom joj je sve teže da bilo šta uradi samostalno i onako kako ona zapravo želi, kod nje je formirano uverenja da ona ne treba da ima svoje želje, mišljenje, interesovanja, ciljeve. Neke osobe potpuno prihvate ovakav obrazac kao normalan i ponašaju se tako celog života, one su uslovljene da se ponašaju onako kako njihovi roditelji žele različitim vidovima emocionalne manipulacije, pre svega nabacivanjem krivice, uskraćivanjem pažnje ili izražavanjem besa i agresije od strane roditelja. Sa druge strane, kod njih postoji veliki strah od napuštanja roditelja u psihološkom smislu jer je svet nepoznato i opasno mesto u kome se, kako su uveravani godinama, neće snaći sami. Neke osobe vremenom shvate da ovi obrasci nisu funkcionalni i uspevaju da se „izvuku“ iz simbioze, obično je to onda ako su roditelji bili jako restriktivni ili čak i nasilni a osoba po svojoj strukturi ličnosti emocinalno stabilna.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći deci da savladaju čitanje: Logoped objašnjava metode i da li je uvek potreban stručnjak
Čitanje i pisanje osnovne su veštine neophodne za celokupan uspeh u životu. Zato i ne čudi što se roditelji najčešće pitaju kako naučiti dete da čita, a ovaj problem posebno...
Zapostavljeno dete: Ja sam previše
Alternativni nazivi: Komunikator ili Oralna tema Ovo je rana tema, koja nastaje kada emocionalne potrebe deteta u periodu između prvih nekoliko meseci i druge godine života nisu zadovoljene. Pošto je...
Dr Komarovski: 5 saveta o savetima
Tokom odgajanja dece, mama i tata dobijaju mnoštvo saveta. Savete i savetnike je nemoguće izbeći. Ima raznih saveta. Savete treba umeti iskoristiti. Savete treba umeti ignorisati. 5 saveta o...
Vaspitni stilovi roditelja: Znate li koja su četiri glavna?
U socijalnom kontekstu razvoja adolescenata neosporan je značaj porodice i vaspitnog uticaja roditelja. Izdvojeno je četiri različita načina ili stila vaspitanja...
Nema komentara.