Piše: Dr Irina Riženko, klinički psiholog, autorka knjige „Sedam smrtnih grehova roditeljstva“
To je tip majke čije ponašanje može dovesti do šizofrenije kod deteta. Majka je, pritom, sa medicinskog gledišta – zdrava. Sve češće radim sa decom takvih majki. Zato bih sada, kada sam o ovoj temi stekla priličnog iskustva, da detaljnije opišem taj fenomen i sa gledišta majke i sa gledišta deteta.
Često je to dobra i veoma brižna majka. Mnogo zna, mnogo razume, kod nje je sve pod kontrolom. Visok stepen brige tera je da promisli sve do najsitnijih detalja. Da se šta ružno ne desi, svet je pun opasnosti.
Svoje dete ona uzima kao svoje vlasništvo s kojim može da radi šta hoće. Potrebe i želje deteta se ignorišu, ne čuju.
Za takve majke karakterističan je nizak stepen ili potpuno odsustvo kritičnosti svog ponašanja i realnosti uopšte.
Za takve majke karakterističan je nizak stepen ili potpuno odsustvo kritičnosti svog ponašanja i realnosti uopšte. Dete treba da jede kad mama kaže. Treba da spava kad mama odredi da je vreme za spavanje. S kim će se družiti a s kim neće, i to mama zna. Dete treba da oseća ono što mama želi da ono oseća. Jednoj mojoj klijentkinji trinaestogodišnjakinji mama ovako kaže:
„Smej se! Što si tako tužna? Lepo ti kažem da se smeješ!“ – zvuči kao naredba.
Kada se devojčica stane truditi da se smeje (iz straha da ne izazove još veću majčinu srdžbu) majka kaže:
„Šta se keziš tako izveštačeno! To je kez a ne osmeh!“
Dete u takvoj situaciji oseća sluđenost, od koje nije daleko do ludila… Takvoj majci je teško ugoditi koliko god da se trudiš.
Takva majka tačno zna kakvo njeno dete mora da bude i kakvo ne sme da bude. Ona će veoma blago ali vrlo uporno to i postići. Svako detetovo odstupanje od mamine predstave o njemu izaziva ljutnju. Dete to oseća, plaši se i pokušava da se uskladi s tom predstavom, po cenu razaranja sopstvene ličnosti.
Nežnošću ili pretnjom dete se od najranijeg doba uči da apsolutno sve govori dragoj mamici. Dete tako ostaje pod totalnom kontrolom kao kad je bilo u majčinom stomaku. Majka zna sve o njemu! To je jedini način da ona bude spokojna.
A dete?
Ko će se još za to sekirati!? Eto kako takva majka „voli“ svoje dete. Pa ona valjda najbolje zna koliko voli svoje dete! Pa to dete je smisao njenog postojanja. Ona mu tako i govori od rođenja: „Ti si jedina radost mog života!“
