Piše: Lepi Brka – Nenad Gladić
Školska godina je počela i to je naravno – uzbudljivo doba za sve, a pogotovo za one koji treba da naprave onaj džinovski korak od vrtića ka školi.
Spremali smo se, naravno, na sve moguće načine – pričali smo cele godine sa malcima da je škola malo drugačija od vrtića i da sa učiteljicom neće ići tako lako kao sa vaspitačicom i pripremali se i pripremali i sada smo spremni! Spremili smo knjige i školski pribor. Bilo je tu verovatno i dosta emocija sa svih strana, ali kada se za nešto dobro pripremiš – sve ide lakše.
Mi smo se malo pozabavili onim delom koji je već dugo guran pod tepih pod devizom: „Žurimo, nema veze!“ Bavili smo se užinom. I to kakvom!?
Kupili smo zelene salate, mladi luk, paprike, krastavac, paradajz, malo sira i hleba i skuvali jaja.
Drugari predškolci iz „Bajke“ zavrnuli su rukave i uz malo pomoći napravili svako sebi sendvič za užinu i naučili da je to ustvari veoma zabavno i vrlo lako. A da bi stvar dobila na ozbiljnosti otošli smo u pravi restoran tu odmah iza ćoška u komšiluku.
Sendviče smo pravili na bagetu, a ukus smo doterivali svežim bosiljkom, peršunom i mirođijom.
I šta mislite kakvi su rezultati? Pa pored toga što su sendviči bili prava mala remek-dela, došli smo do zaključka oni što ne vole krastavac ustvari mogu da ga jedu i da je mnogo zgodan jer od njega mogu da se prave super sendviči, a oni što j
edu samo zelenu papriku mogu da probaju i crvenu, a neki što ne mare za sir zaključili su da kada je sir u obliku zvezda i meseca ima savršen ukus. A neki što uopšte nisu hteli da jedu povrće obećali su da od sada žele barem da probaju kada im se nešto novo ponudi. I da vidiš čuda – može užina da bude šarena, zabavna i ukusna!
I jesmo li spremni da kad krenemo u školu, sami sebi kad zatreba napravimo užinu? Pošto smo bili vredni i vežbali – nego šta nego da smo spremni – spremniji nego neki mnogo stariji drugari…
*Zahvaljujemo se restoranu BOP2 (Belgrade Office Park)
