Upravo u tim knjigama žena zvana Anastazija daje drevna znanja o svim životnim i svetskim pitanjima, a među kojima se ističe važnost razumevanja ljudskog bića.
Podstaknut činjenicom da deca u školama većinu vremena provedu u pasivnom stanju zbog učenja koje se odvija isključivo kroz reči, akademik Mikhail Petrovič Ščetinjin je pokrenuo novi model edukacije gde vlada živa misao pre svega poštujući prirodu deteta. Za razliku od klasičnih škola u kojima se decu zatrpavaju informacijama i pripremaju za društvene uloge, u ovoj školi deca žive u trenutku i uče kako koristiti informacije za poboljšanje kvaliteta života, a sve to u smislu celog Svemira.
Akademik Ščetinjin objašnjava zašto se ne testira koeficijent inteligencije: „Sva deca su obdarena genijalnošću, talentom i kreativnošću. Ako je srce deteta otvoreno, ono je genije. Ako otvoriš njegovo srce, makneš komplekse, napetost i strah, videćeš da genijalnost već pronalazi svoj put.“
Zašto naša deca ne bi mogla da imaju ovakve škole?
Zašto se njihovo vreme i detinjstvo nepovratno i olako troše od strane nas velikih?
Da li je to je cena besplatnog školstva u Srbiji? Skupo je, PRESKUPO da se OVAKO sa tim nastavi!
Bivši ali i današnji đaci svesni su svega i to se jasno vidi u rezultatima istraživanja o obrazovanju u Srbiji, koje je sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing u junu/julu 2015. godine, a neki od ključnih nalaza su:
Kao najveći nedostatak obrazovanja u Srbiji, prema mišljenju građana, spontano se navodi nedostatak prakse, a zatim i loš kvalitet nastavnog programa, zastareo nastavni program, nezainteresovanost nastavnog kadra, kao i preopširno gradivo.
• Obrazovni sistem u najmanjoj meri osposobljava nove generacije za preduzetništvo, da praktično primene ono što su naučili u školi, kao i da znaju kako da uče.
• Dok je većina saglasna da je nastavnička profesija jedna od najvažnijih i smatraju da su cenjeni u našem društvu, svesni su da nastavnici nemaju adekvatne uslove ni plate, te da nisu motivisani za rad.
• Čak tri četvrtine građana veruje da je za prosperitet Srbije najvažnije da nove generacije budu obrazovane!
Rezultati istraživanja jasno pokazuju da su mnogi ljudi, posebno visokoobrazovani, svesni brojnih problema koji postoje u obrazovnom sistemu.
Zašto se onda ništa ne menja na bolje već decenijama?
Da li je boljitak to što su učenicima ( i to od drugog razreda OŠ ) uvedeni inicijalni ispiti za sve što su učili u prethodnoj godini, što im ukida mogućnost za lagano zagrevanje i radost ponovnog polaska u školu i donosi stresnu početak nove školske godine. “U naše vreme” ovakav vid ispitivanja imali smo tek na fakultetima.
Da li je u pravu Vladimir Gašparić kada tvrdi da je “Obrazovni sistem namerno projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinilo ’upravljivim’.”
On predlaže da ako “škola uči decu da budu zaposleni i potrošači, svoju decu naučite da budu vođe i avanturisti. Škola uči decu da refleksno slušaju; svoju decu naučite da razmišljaju kritički i nezavisno. Pomozite da razviju unutrašnji život da im nikad ne bude dosadno”.
Svaki roditelj može unutar svog doma puno toga da učini za svoju decu, ali vreme je da učinimo i nešto više!
Za dobrobit svoje dece, POKRENIMO TALASE I NAPRAVIMO PROMENE koje će im pružiti sada SREĆNIJE DETINjSTVO I USPEŠNIJU BUDUĆNOST ovde, a ne samo, tamo daleko!
Izvor: Talasi
