Vazduh u brojnim gradovima Srbije već danima je prekomreni zagađen, magla ili smog se ne podižu, a tako je bilo i u novogodišnjoj noći. Prema podacima sajta Air Visual (IQAir), Beograd je prvog januara zauzeo 16. mesto kao najzagađeniji grad na svetu, sa indeksom zagađenosti 158, što se po kvalifikaciji sajta smatra opasnim za osetljive grupe građana.
Samo dan ranije Beograd je bio na 27. poziciji kao najzagađeniji grad na svetu, sa indeksom zagađenosti 134. Indeks zagađenja PM 2.5 česticama poslednjeg dana decembra bio je 77,9 mikrograma po metru kubnom (μg/m3), što se smatra zagađenim vazduhom, dok je indeks zagađenja PM 10 česticama bio 83,8 μg/m3, što se smatra prihvatljivim, navodi se na sajtu Beoeko.
Pored Beograda, prikupljeni podaci sa mernih stanica objavljeni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine pokazali su još veću koncentraciju PM 2.5 čestica 31. decembra u vazduhu u Čačku, Užicu, Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru i Lazarevcu, gde je zabeleženo više od 110 mikrograma po kubiku ovih čestica.
U Beogradu, Mladenovcu, Obrenovcu, Smederevu, Valjevu, Kragujevcu, Pirotu i Negotinu registrovano je između 55 i 110 mikrograma po kubiku PM 2.5 čestica.
Ono što naročito zabrinjava jeste da je zagađenje vazduha doprinelo smrtnom ishodu u 239.000 slučajeva u Evropi, a prema najnovijim podacima, stanovnici Srbije su među najugroženijim na Starom kontinentu. Tako, od 100.000 smrtnih slučajeva u Srbiji, čak 217 predstavljaju oni kojima je doprinelo zagađenje vazduha, a lošije rezultate na celom kontinentu ima jedino Severna Makedonija (255 od 100.000 smrtnih slučajeva), piše Euronjuz.
Naime, sitne čestice u vazduhu povezuju se sa rakom pluća, bolestima srca, respiratornim oboljenjima, moždanim udarom i mnogim drugim zdravstvenim problemima. S takvim efektima su naročito opasne po starije ljude, a smatra se da mogu biti uzročnici smrti za četiri odsto preminulih starijih od 65 godina.
U takvim prilikama se zato preporučuje izbegavanje svih fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, skraćivanje boravka na otvorenom, ali i preusmeravanje obavljanja uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha. Takođe se savetuje da se koriste prečišćivači vazduha, da prozori ostanu zatvoreni, a kod osetljivih grupa – dece, starijih i osoba sa oboljenjima srca i pluća – koje moraju da izađu iz kuće, poželjno je da nose maske.
Šta su PM2.5 i PM10 čestice?
Termini PM2.5 i PM10 odnose se na određene vrste štetnih čestica u vazduhu i predstavljaju značajne indikatore kvaliteta vazduha. Različite su veličine i često se povezuju sa zdravstvenim rizicima.
Kada je reč o PM2.5, to su čestice prečnika 2.5 mikrometara ili nekada i manje i mogu nastati iz različitih izvora, poput fosilnih goriva, industrijskih emisija, poljoprivrednih aktivnosti, ali i iz domova stanovništva prilikom grejanja ili kuvanja na drva ili ugalj.
Zbog svoje male veličine, PM2.5 čestice mogu da prodru duboko u pluća, pa i da uđu u krvotok. Usled dugotrajnog izlaganja ovim česticama može doći do respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
S druge strane, PM10 čestice prečnika su do 10 mikrometara. Iako su im dimenzije veće od PM2.5, one su i dalje dovoljno male da možemo da ih udahnemo. Izvori odakle potiču su mahom slični kao i sa prethodnim česticama, osim što se dodaju i zagađenja kao što su prašina sa ulica, gradilišta, poljoprivrednih površina i prirodnih izvora poput vulkanskih prašina i polena.
I one mogu da uzrouju zdravstvene probleme poput iritacije očiju, nosa i grla, kao i probleme s disanjem, iako obično ne prodiru toliko duboko u pluća kao PM2.5 čestice. Ipak, dugotrajnim izlaganjem se povećava rizik od respiratornih bolesti i pogoršanja postojećih zdravstvenih stanja.
Kao adekvatna zaštita od visokog nivoa zagađenja u vazduhu, pulmolozi često preporučuju nošenje maske tokom vremena koje osoba provodi napolju. Međutim, nije ni bilo koja maska odgovarajuća za zaštitu od zagađenja, pa tako hirurške maske nisu idealna zamena specijalnim maskama protiv aerozagađenja koje su mogu nabaviti u apotekama.
Stav mnogih je da je grejna sezona period godine kada zagađenje u mnogim gradovima Srbije dostiže vrhunac.
Grejna sezona
Jasmina Madžgalj, iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, rekla je za RTS da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac, koje rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.
U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je obiman dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.
„Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000“, kaže Madžgalj. Ona ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.
„Plan mera da podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere“, sumira ona.
Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.
Evropska unija u borbi protiv zagađenja
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ažurirala je svoje preporuke vezane za kvalitet vazduha i smanjila preporučenu granicu godišnje koncentracije azot dioksida i finih čestica (PM2,5) poput prašine, dima i katrana iz izduvnih gasova.
Ovog meseca na snagu su stupila stroža pravila o kvalitetu vazduha, s ciljem da se Evropska unija približi standardima SZO do 2030. godine i zemlje članice obavežu da prate zagađivače, poput suspendovanih čestica, benzena i amonijaka.
Plan je jedna od „najvećih intervencija za javno zdravlje u generaciji“, smatra Mark Nijuvenhujsen, direktor inicijative za urbano planiranje, životnu sredinu i zdravlje Instituta za svetsko zdravlje u Barseloni.
Ukupno, izloženost PM2,5 česticama izazvalo je oko 239.000 smrti u Evropi 2021. godine, dok je još 48.000 ljudi preminulo zbog izloženosti azot dioksidu, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu. Trenutno su nivoi azot dioksida u svim zemljama Evropske unije viši od preporučenih, ali je u nekim od njih stanje drastično lošije. Nedavni izveštaj Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da Centralna i Istočna Evropa imaju najviše smrtnih slučajeva povezanih s ovim česticama U Severnoj Italiji, Poljskoj i Češkoj povećana je smrtnost usled veće koncentracije PM2.5 čestica.
Smrtnost od azot dioksida, koji je rezultat sagorevanja fosilnih goriva, najveća je u velikim gradovima i prestonicama na zapadu i jugu Evrope.
Izvor: Nin.rs
