Na ovom skupu u Budimpešti imali smo prilike da čujemo i kako je kod komšija, kad je o upotrebi modernih tehnologija reč, ali i da saznamo za neka rešenja koja Srbiju tek čekaju i koja i kod nas već izazivaju nedoumice.
Kako smo čuli od četvoročlane delegacije iz Bugarske, ovde je, recimo, 2008. godine uvedeno finansiranje per kapita, odnosno po učeniku – sistem koji je bio najavljen i u Srbiji, ali je više puta odlagan.
– Iako je situacija u školama daleko bolja nego nekada, zahvaljujući sistemu finansiranja „koliko đaka toliko para”, ipak ima i mnogo problema. Nastavnici u velikim školama su zadovoljni, ali je problem u malim školama. S druge strane, moderne tehnologije masovno ulaze u osnovno obrazovanje, a učitelje i nastavnike računarstva mogu da obučavaju i državne institucije i privatne kompanije – ispričali su nam nastavnici iz Bugarske.
O tome dokle se stiglo u školama u Mađarskoj, na ovom skupu saznala je samo „Politika”, jer je za nas predstavljen najnoviji projekat obrazovnog portala, pa skrećemo pažnju prosvetnim vlastima da razmisle o gotovom rešenju za koje je našim komšijama trebalo najmanje tri godine mukotrpnog rada.
Obrazovanje u digitalnoj eri: Ekran kao školska tabla
– Ideja je bila da ohrabrimo nastavnike da uz štampane udžbenike počnu da koriste i nove tehnologije. Portal je pušten pre nekoliko nedelja, a čitav projekat je finansijski podržala Evropska unija. Preneli smo na ovaj portal, dakle u elektronskom obliku, kompletan nastavni plan i program za osnovnu i srednju školu, a sadržajima svaki učenik može da pristupi besplatno, pod uslovom da ima svoj nalog odobren od strane roditelja i nastavnika, za šta su zaduženi administratori u svakoj školi – objašnjava Lasko Kojanic, istraživač iz Instituta za istraživanja i razvoj obrazovanja Mađarske.
Kako to izgleda u praksi? Umesto suvoparnih lekcija, nastavnik ili đak ukuca pojam, na primer „demokratija” i tada dobija različite izvore za sve predmete i razrede u kojima se ova reč pominje, uključujući i video-zapise, animacije, zadatke i slično…
Sadržaj portala može da se menja, ali je za to potrebno odobrenje istraživača ovog Instituta, jer kažu, nastavnici i učenici uvek mogu da daju sjajnu ideju, novu verziju, s tim što izmene moraju da budu u skladu s važećim nastavnim planom i programom.
Đak takođe ima opciju da testira svoje znanje iz različitih predmeta, čak i bez obzira na razred, a onda se na portalu, u zavisnosti od rezultata, nude opcije kako da se poboljša znanje uz pomoć određenih profesora ili grupa, na primer ljubitelja matematike.
Nastavnici opet imaju mogućnost da kreiraju poseban nastavni program za izuzetno nadarene učenike ili one koje zaostaju u učenju, a mogu da naprave i potpuno nepresonalizovan program za čitavo odeljenje.
Godi Keler, norveški pedagog: Škola priprema decu za sledeći ispit, ali ne i za život
Ovo, po rečima Kojanica, ne znači da su iz učionica proterani štampani udžbenici i klasični dnevnici. Oni su i dalje u upotrebi, ali škole mogu da odaberu koje će metode učenja da koriste ili kombinuju, kao i da li će ocene upisivati u klasične ili elektronske dnevnike, da li će koristiti i dodatne digitalne materijale i slično.
– Bilo je mnogo otpora ovoj ideji, naročito kod izdavača udžbenika, imali smo problema oko licenci, ali je ideja države bila da ograniči tržište udžbenika – ispričao nam je ovaj istraživač, uz naš komentar da je slična situacija na tržištu udžbenika i u Srbiji, koje su čak i institucije EU ocenile kao jedno od područja s najvišom stopom korupcije.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: Politika
