Jučerašnji dan sam proveo tražeći nekoliko sitnica za novogodišnje praznike kao i na stotine hiljada drugih ljudi u Njujorku.
Ako biste želeli da pronađete parking morali biste pre svega da se naoružate strpljenjem.
Čim sam ušao na veliki parking kolone automobila su jasno davale znak da će ovo biti jedan od tih dana. Odjednom se ispred mene pojavi čovek i mahne mi rukom da ga pratim do njegovog parking mesta, jer on izlazi.
Ništa to ne bi bilo čudno, da samo nekoliko sati pre toga to nisam uradio ja za nekog drugog. U koloni ljudi mahnuo sam rukom momku sa decom u kolima koji je kružio tražeći svoje mesto da me prati. Bio je umoran od potrage to se videlo, a kada je video moju podignutu ruku ozario ga je osmeh. Samo nekoliko sati posle neko drugi je to uradio za mene.
Marijana (žena) me je pogledala i rekla:
„Naplatu za neka dela čekaš godinama a neka ti dođu za dva sata samo da ti pokažu da će i ostalo doći hteo ti to ili ne.”
Bila je u pravu.
Pomozi drugome ne očekujući ništa i za svoj život ne brini.
Izvor: Instagram/Srđan Zirojević
