Nama je na prvom mestu bilo da su nam deca zdrava, da završe školu i postanu dobri ljudi i da smo svi zajedno srećni.
U toku sezone branja malina, Milija ustaje prvi, a za njim supruga i deca. Zatim odlaze u malinjak na 3 km od kuće gde provode skoro ceo dan, vraćaju se da „namire poslove“, odmaraju se i sutradan kreću sve ispočetka.
Kraj kuće imaju malu baštu, a u štali kravu i svinje. Kokoške ne gaje jer u selu ima mnogo lisica, koje svako malo udave svu živinu. Imanje Kuzmanovića prostire se na 70 ari, ali posle klizišta koje je zahvatilo ovaj kraj, veći deo zemlje nije upotrebljiv.
– Kada smo se venčali, nismo imali planove za veliku porodicu. Nama je na prvom mestu bilo da su nam deca zdrava, da završe školu i postanu dobri ljudi i da smo svi zajedno srećni. Mnogi mi čestitaju kada čuju da sam rodila osmoro dece, a najveći kompliment mi je kada za naše naslednike kažu da su vaspitani i radni. Kod njih nema podele na muške i ženske poslove, ne prebacuju obaveze jedni na druge, već rade sve. Naučila sam ih da vezuju i beru maline, Milan i Đorđe voze i traktor kad zatreba – ponosna je Slavica.
– Ljudi koji imaju jedno ili dvoje dece, često kukaju da im nije lako. Mojoj sestri, koja je u toj situaciji, prvo kažem da to ne mogu da shvatim i uvek dodam da roditelji jednog ili dva deteta treba da ih pošalju kod mene da se nauče disciplini (smeh). Mi smo našu decu tako vaspitali da budu mirna gde god da odemo i da sede na jednom mestu, a ne da prevrću tuđu kuću – kaže Slavica.
S obzirom na to da nemaju stalan posao, a da je porodica velika, pitam ih kako se bore sa životnim troškovima i teškom ekonomskom situacijom u zemlji.
Mama koja ima 19-toro dece i priželjkuje još jedno
– Od jednog dinara pravimo dva. Ne znam kako to da vam objasnim, ali ću vam reći da naša deca nikad nisu gladna ni žedna. Milija voli da im kupi u prodavnici sve što traže, a ja sam štedljivija. Nisam za to da „danas imaš, sutra nemaš“. Optimisti smo, verujemo u bolje sutra i nikad nismo kukali. Kad je pre nekoliko godina kod nas pao veliki grad i uništio sve, ljudi iz sela koji obrću velike pare mnogo su se rastužili. Meni je sve to bilo smešno jer sam navikla i da imam malo i da imam mnogo. Bilo je dana kada sam imala 1.000 dinara na osmoro dece. Snalazimo se, pare dođu i odu, važno je da imamo sreću koja ne može novcem da se kupi – rekla mi je Slavica na kraju razgovora, a Milija je spakovao litar rakije da ponesem u Beograd. Stara poslovica da „onaj ko ima malo, uvek daje, za razliku od bogataša“, po ko zna koji put ponovila se među Pričama sa dušom.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Preneto sa dozvolom)
Milan pohađa prvi razred srednje škole u Arilju, Đorđe i Dejan idu u osnovnu školu u Latvici, a Dragica, Đurđina i Jelena u Mirosaljcima. Najčešće ih otac vozi automobilom, a kad je lepo vreme, prošetaju se pešice.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Priče u prolazu: Pijaca ne prima kartice
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Sve je laž! Jeste li me čuli? Apsolutno sve! Malo morgen organske jabuke! Mamicu vam vašu! Na pijac’, i kad lažemo, opet govorimo veću istinu...
Bajka utorkom: Kako završiti započeto
Započneš neki posao, kreneš, radiš prvih mesec dana i onda ništa. Počneš da čitaš knjigu, ne ispuštaš je iz ruku prva tri dana i ostane ti 50 stranica koje nikada...
Kako je pandemija ohrabrila baku, ćerku i unuku da se iz malog stana u Beogradu presele na selo
Za poslednjih godinu i po dana jedva su četiri puta bile u Beogradu i to na po jedan dan kako bi završile obaveze ili otišle na izlet. Na „Šumadijsku Toskanu“...
Bajka utorkom: Ne umara te posao, nego ideja da te posao umara
Ova karta me je dugo mučila. Često sam je izvlačio i često sam je čitao, ali je nikako nisam razumeo. Trebalo mi je vremena. Rambo od plemena Amadeusa, moj brat...
Svaka cast, Bog vam dao svako dobro! Ovo je primer kako treba da izgleda prosecna srpska porodica. Ovakvi ce spasti Srbiju! A ne fensi ribice i nadrogirani misicavi klinci!