Možda zvuči neverovatno, ali hiljadu godina stari anglosaksonski lek za očnu infekciju mogao bi da bude ključan u iskorenjivanju modernih superbakterija. Lek, na bazi belog luka, još je u fazi ispitivanja, a pokazao se kao neverovatno efikasan
Recept za melem protiv očne infekcije iz 10. veka otkriven je u jednoj britanskoj biblioteci u knjizi Bald’s Leechbook, koja se smatra jednim od najranijih medicinskih udžbenika.
Kristina Li, stručnjak za anglosaksonsko društvo sa Univerziteta u Notingemu, prevela je drevne tekstove.
„Izabrali smo baš ovaj recept jer sadrži sastojke poput belog luka, koji se trenutno ispituju kao zamena za antibiotike“, rekla je Kristina Li.
Njene kolege mikrobiolozi sa univerziteta pobrinuli su se da naprave lek koristeći tačne instrukcije. Lek traži dve vrste luka (Allium) – beli i crni, vino i volovsku žuč.
„Držali smo se recepta detaljno. U drevnom udžbeniku su precizno navedene instrukcije i odnosi sastojaka, kao i da cela smesa mora nakon mešanja da se ostavi devet dana pre nego što se procedi kroz gazu“, kaže Freja Harison, koja je predvodila rad na leku.
Odmah su testirali dobijeno jedinjenje protiv uzgajanih kolonija kultura superbakterija MRSA (Meticilin rezistentni stafilokokus aureus), tip stafilokoka koje ne reaguju na uobičajene antibiotike.
Iako nisu polagali preterane nade, rezultati su ih veoma iznenadili. „Došli smo do zaključka da je melem za oči iz 10. veka izuzetno potentan kao anti-stafilokokni antibiotik“, istakla je Harisonova.
Prema njenim rečima, zrela kolonija bakterija od nekoliko milijardi ćelija, koja se prilično lepo razvila, svedena je na tek nekoliko hiljada preostalih ćelija, što je izuzetno ubitačno.
Britanski naučnici zamolili su svoje kolege u SAD da testiraju recept na živim organizmima, što je rezultiralo time da je novi lek bio efektivniji od uobičajenih antibiotičkih tretmana.
Najbitnija stvar jeste što su uspeli i da naprave nove količine, koje su takođe imale iste rezultate. Još jedna važna činjenica jeste da lek zadržava jačinu i posle dugo vremena kada je uskladišten u frižideru.
Sada imaju dokumentovana istraživanja da lek ubija i do 90 odsto MRSA bakterija kod miševa.
Harisonova ističe da još nisu u potpunosti sigurni kako lek deluje. Smatraju da je najverovatnije reč o tome da nekoliko aktivnih komponenti zajedno rade na napadanju bakterija, što otežava bakterijama odbranu.
Takođe, smatraju da se ostavljanjem leka u alkoholu pre primene stvara novi molekul koji doprinosi borbi protiv bakterija.
„Iako ne smemo još uvek da kažemo sa velikom sigurnošću da će lek zato što radi u laboratorijskim uslovima raditi i kao antibiotik, ali ima veliki potencijal za tako nešto“, kaže Harisonova.
