Posle je došao prvi septembar.
Mama koza se probudi rano i reče: – Dođe i raspustu kraj. Bar neće ostajati sami kod kuće. – Skuvala je kafu, pa poče da budi jariće: – Dobro jutro, dečice! Škola zove, vrtić čeka!
Prvo, najstarije jare skoči iz kreveta. – Budna sam! Je l’ kasnimo? – zabrinu se, i otrča da pere zube.
Drugo jare otvori jedno oko: – Još pet minuta… – Okrenu se na drugu stranu i zaspa.
Treće jare otvori oba oka, namršti se i ostade da leži pokriveno preko glave.
Četvrto jare gurnu nogom peto i ono ispade iz kreveta. – Šta se guraš! – viknu peto i povuče za nogu četvrto. – Šta se vučeš! – viknu četvrto i udari čvrgu petom. – Mama, on me gura! – Mama, on me vuče! MAMA! – vikali su uglas.
Šesto jare je i dalje slatko spavalo.
Sedmo, najmanje i najmlađe jare pljucnu cuclu preko ograde krevetića. – Dobo juto! Do-bo ju-to! Jotne, jotne!– pevalo je piskavim glasom.
Mama koza pusti da joj izraste dodatni par ruku, srknu kafu, uze sedmo jare u naručje i reče : – Umivanje, pranje zuba!
– Gotova sam! – viknu prvo jare. – Još ranac da spremim. Ne kasnimo?
Drugo jare kroz dremež promumla: – Još samo pet minuta…
Treće jare je namršteno ustalo i odmarširalo ka kupatilu.
Četvrto i peto jare su se gurali na vratima. – Rekao sam da ću ja prvi! – E, baš nećeš! – E, baš hoću! – Pusti me! – Pusti ti mene! – MAMA, NEĆE DA ME PUSTI! – cičali su uglas.
Šesto jare je i dalje slatko spavalo.
Dok je mama razdvajala četvrto i peto, sedmo jare se mazalo po licu pastom za zube, i pevalo: – Jagodica! Ja-go-da! Jotne, jotne!
Mama koza pusti da joj poraste još jedan par ruku, pa je sedmo jare umila, obukla, obula mu čarapice. Jare ih je skinulo. Mama ih je obula. Jare ih je skinulo. Mama ih je opet obula, jare ih je skinulo i stavilo na ručice. – Jukavice! Jotne, jotne!– veselo je pevalo.
Mama koza reče: – Oblačenje!
– Spremna! – viknu prvo jare. – Još samo da nađem svesku iz matematike. Gde je? Da ne zakasnimo?
Drugo jare, još u pidžami, prošapta: – Evo, za pet minuta… Gde su mi pantalone?
Treće jare je stajalo pred ogledalom, lupajući besno nogom o pod.
Četvrto i peto jare su se otimali o zeleni kačket. – Moj je! – Nije, nego je moj! – Tvoj si izgubio, ovaj je moj! – Nije, nego si ti svoj zaturio, vraćaj mi moj! – MAMA, UZEO MI JE! – vikali su uglas.
Šesto jare se od njihove galame trže, i skoči iz kreveta. – Zašto me niste probudili? Nije fer! Gde su mi… Gde je mama?
Sedmo jare je čarapice stavilo na uši i pevalo: – Zeka, zećić! Jotne, jotne!
Mama koza pusti da joj nikne i poslednji par ruku, izvuče ispod kreveta svesku iz matematike i pruži je prvom jaretu; sa žice skinu pantalone i dade ih drugom; pred ogledalom očešlja treće, iz kutije sa igračkama izvadi zeleni kačket i hitnu ga ka četvrtom (peto je viknulo: Hoću ja taj! Taj je lepši!). Iz ormara izvuče haljinu i dobaci je šestom; jednom rukom podiže sedmo, a drugom dohvati šolju sa kafom.
Sedmo jare dreknu: – Zećić! – i poskoči u maminom naručju. Ona prosu kafu po beloj bluzi.
– Tapava ma-ma! Jotne! – veselo otpeva jare.
Mama se začas svukla, obukla, obula, dohvati tašnu, ključeve, laptop, proveri da li su svi obučeni, obuveni, očešljani, uze sedmo jare za ruku, i požuri ka vratima.
– Hajde, da ne zakasnimo! – reče. Ali jarići su stajali u mestu, niko da mrdne. Ni da mekne. – Idemo, šta vam je? – upita, prebrojavaći decu. (– Da nije neko ostao u krevetu…)
Prvo jare tiho reče: – Ali, kako ćemo, mama? Na glavi imaš papilotne.
Mama opipa glavu, pa pogleda svu svoju decu. I prasnu u smeh!
– Ha-ha-ha-ha! – zasmeja se od sveg srca, i zagrli jariće svim svojim rukama. – Hi-hi-hi-hi! – smejali su se svi uglas.
Smeh ispuni kuću do plafona.
– Jotne! – ciknu sedmo jare veselo.
Autorka teksta i ilustracije: Zorana Popović
Izvor: Detinjarije.com
