Šta je našoj deci najpotrebnije od nas?

To im je potrebnije nego pomoć oko domaćeg zadatka iz matematike, mnogo više od privatnih časova violine, i značajno više od brokolija.

Aleksandra Solomon (Alexandra Solomon) je profesorka kliničke psihologije na Univerzitetu „Northwestern University“. Za sajt „Psychology Today“ objašnjava šta je našoj deci potrebnije više i od zdrave ishrane, uredne odeće ili privatnih časova:

„Otac mi je umro pre četiri i po godine. Tokom tih dana žaljenja i zajedništva, dvojicu moje braće rođaci su pitali, i to sasvim odvojeno, šta im najviše nedostaje od oca. Braća su dala iste odgovore. Od reči do reči. Rekli su da im najviše nedostaje ta blaženost na licu oca kada uđu u sobu.

A sada mali uvod o mojoj braći. Oni su tipični dečaci. Muškarci koji bi radije govorili o kamionima nego o osećanjima. Muškarci koji bi pre gledali sport nego romantičnu komediju. Muškarci koji drže osećanja blizu svojih grudi. Mislim da je neverovatno osećajno što je njihova najdraža uspomena na oca ta iskra u njegovim očima kada ih je gledao.

Ali ima smisla, zar ne? To je u srži ljudskog bića. Želimo da nas vide. Želimo da značimo nekome. Želimo da drugi vole da budu blizu nas. Te stvari želimo kao mala deca, i želimo ih i kada smo potpuno odrasli.

Toni Morison (Toni Morrison), poznata književnica koja je 1993. godine dobila Nobelovu nagradu za sabrana dela i laureat je Pulicerove nagrade, u intervjuu sa Oprom Vinfri 2000. godine, pričala je o „roditeljskom“ načinu razmišljanja koje je već dugo upražnjavala. Kada njena deca ulaze u sobu, pogledala bi ih, i postarala se da nisu čupavi ili prljavi. U jednom trenutku shvatila je da propušta ono što je zaista važno, a to je pokazivanje ljubavi (ka spolja) koju je jasno osećala (iznutra) prema njima.

Pozvala je roditelje da se zapitaju:

„Da li se vaše lice razvedri kada vam deca uđu u sobu?“

Mnogo se pisalo o pritisku koji savremeni roditelji osećaju. Mnogi od nas rade više nego što su naši roditelji radili, i kada najzad dođemo kući teško izbacujemo stresne misli iz glave. Zajednički obroci su retki. A i kada zajedno obedujemo, tu su razni uređaji u našim rukama… Čak i u celoj toj frci i zbrci, mislim da možemo da prihvatimo izazov Toni Morison. Svakog dana možemo da pronađemo nekoliko trenutaka u kojima ćemo potpuno i svesno pokazati deci šta osećamo prema njima.

Osećanje da nas paze, pre svega da nas vide, bez sumnje ono je što je našoj deci najpotrebnije od nas. To im je potrebnije nego pomoć oko domaćeg zadatka iz matematike, mnogo više od privatnih časova violine, i značajno više od brokolija. Deca žele da vas razvedre.“

Izvor: BIZLife

Podeli tekst: