Sve kulture smatraju da je majci potrebno puno pomoći sa strane
Samohrani roditelj u prošlosti ljudske nije imao puno šanse za uspešno podizanje deteta. Nedostajali bi mu hrana, briga i sigurnost. Za rast velikog ljudskog ozga potrebno je mnogo više energije nego kod drugih sisara slične veličine, sa manjim mozgom. Iz istog razloga bebe se rađaju nedovoljno sazrele u poređenju sa drugim primatima. Beba šimpanza od pvog dana može da se zakači za mamino krzno i bude sigurna dok majka traga za hranom. Bez toga ne bi opstala, jer su druge šimpanze nepouzdani pomagači.
Savremeni roditelji plaćaju profesionalne dadilje i vaspitače svojoj deci, a od očeva se očekuje da se uključe u brigu o bebi. U plemenskim društvima očevi to uglavnom ne rade, već se staraju o hrani, čuvanju porodice i bore se za status u zajednici. Očeve rođake se više bave detetom nego on. U nekim društvima, isključivo majčina strana porodice brine o bebi. Starija braća i sestre u brojnim društvima predstavljaju glavne staratelje maloj deci.
Zašto u šestogodišnjaci iz Amazonije zreliji od naših fakultetlija
Sve kulture primenjuju kontrolu rađanja
Samo modrena društva imaju kontraceptivnu tehnologiju, ali sva društva imaju svoje običaje ili pravila kojima kontrolišu rađanje.
Kod nomadskih lovaca-sakupljača Bušmana sa Juga Afrike, uočena je uzrasna razlika od četiri godine između braće i sestara. Žene koje su češće zatrudnjivale imale su manje šanse da uspešno odgaje decu, jer su uslovi oskudice inili nemogućim da se brine o više beba odjednom. Dojenjem do četvrte godine deteta žene su odlagale sledeću ovulaciju i time sprečavale neželjeno začeće.
U nekim kulturama seks između roditelja zabranjen je sve dok beba ne prestane da sisa, što takođe daje vremena majci da povrati snagu do sledeće trudnoće. I zabrana seksa pre braka štiti ženu od opasnosti da rodi dete koje nije u stanju da odgoji bez muža koji obebeđuje resurse i zaštitu.
U svim društvima ljudi se trude da šire svoj genetski materijal
Ljudska vrsta po pravilu podiže onoliko dece koliko je u stanju da ishrani, pa su periodi obilja uvek bili povod da se sklapa više brakova i rađa više dece. Ne samo što su nastojali da imaju što više dece, već su se trudili i da pomognu svojoj lozi brinući o deci svojih srodnika. Ovo se promenilo tek u savremeno doba, jer danas ljudi mogu da priušte više dece ali ih ne žele.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Evolution institute
